Позориште
ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,
(„Добрила и Миленко.“) (Свршетак из броја 23,) У свему се може казати, да је „Добрила и Миленко“ најбоља трагедија Матије Бана; у њој се највећма, истиче пишчев основни нагон, разметати се трдтателним појавама, терати у ефекту мак на конац, иза љубав ефекту жртвовати све нежније драгоцености трагичног песништва. Кад се декоја поједина, појава узме наоко, па се успореди са сродном поЈавом у „Ромеу и Јулији,“ мора се признати, да је
судар банови јунака, торопаднији и громопуцателнији од шекспирови: узмимо само сукоб Миленка и Доброслава према, судару Ромеа, са Тибалтом.
Аж већ је време замолити читаоце, да нам опрдсте толико успоређивање Матије Бана, са, Шекепиром. Не беше нам на ино. Ида нас читаоци са свим разуму, сетићемо их на једну басну о надлетању тица, у којој надлети орао све остале тице, ал уједаред се диже царић изнад орла, ликујући како та, је надлетио. Исто тако може помивлити Матија Бан, да је надлетио Шекспира, у — ефекту.
Но да је п у томе писац „Добриле и Миленка“ само царић орла Шекспира, о томе се може свако уверити, ко баци поглед на целокупни ефекат: „Добрила п Миленко“ треба, да је као „Ромео ијулија“ пеема љубави и љубав треба да је главна страст. За то је Шекспир највећи мах полагао на, љубавне појаве, а појаве мржње само су као нека тамна основа, да ведрине светлији слика љубави боље одскоче, (а свим противно у Матије Бана; да би мало забашурио своје царићко злоупотребљење текспирових крила, он је потање исписивао оне појаве, које је Шекспир замазао, а које је Текепир израђивао, те је Бан замазао. Може л' сен. пр. грђе Замазати каква слика него што је ромеово очајање замазано у Бана миленковим калуђерењем, и може ли се што љуће осакатити, него што је онај заноони монолог јулијин, што завршује здравицом отрова, осакаћен чемерном појавом добрилиног спремања, на венчање»! Па као што емо споменули, да је писап погрешио, што му се мржња, његових јунака, тек развија; исто тако ијош грђе је погрешио, што љубав доноси готову, и сувише готову, већ се мало и прогрушала, те нема ни маха, да се развија пред нама, Те тако излази, да је у љубавној трагедији бановој љубав само беља, основа, неки ведрији зесопа Рап, са кога ће боље одударати прне силујете мржње и пакости.
Дакле ни ефекат, ни та најјача страна трагичне муве Матије Бана, не да, није удешен према замисли, већ је са свим противан успех од онога, што та жели писац постићи.
за
Шта нам дакле Још остаје, што би наб могло Колико толико задовољити Остаје нам, да говоримо о — глумцима.
Ако ништа, бар је Добрила — Катица, Савићева вечерас оправдала, што је писац у наслову метнуо пре Миленка. Да боме да Добрила, није ни са тлумачке стране још ни близу Јулија; ал глумљење наше благонадежне љубавнице беше зачињено вечерас толиком топлотом, толиким заносом, да, смо местимице већ могли помислити, како ће јој доликовати Јулија. — (а Миленком Н. Недељковића, могао би и писац бити задовољан; особите је брижљиво и вољно израдио појаву са Доброславом п у манастиру, — Бранијев Доброслав савладао нас је жестином и напрасношћу своје мржње, ал је мало занустио онај демонски моменат подмукле злобе, што га имадосмо прилике на Телечком уважити. На послетку још да споменемо Лукића у кнезу Ра-
" димиру. И нарав, и глас, и стас упућују тог мла-
Дог глумца на ту струку, којој припада, Радимир. Истина после дугог времена а особито после мучне студије, ал после тога поуздано може бити увереч, да ће на вршку свог успоритог вештачког пута, наћи — Лира. — Лесковићер Тихомир био би врло жива и прикладна слика, само да, није тог проклетог — акцента ! = 3 —
Поправке. У првој половини ове расправе (број 23. „Позоришта“ ) у првом ступцу 3-ој врсти одо– здо у место: нема, треба читати: сама. На Свра 193 4. ступцу 10-ој врсти одозго у место; читај: потрагу ша.
попрегуша,
ИЗУМЕТА КЕ
“ (Машина за слагање слова.) У Русији су изумели машину за слагање слова, Комисија, којој беше поверено да испита изуметак, пишу руске „академијске новине.“ изразила сез. да и мањом машином За сахат може бити сложено најмање 20.000 слова, Овака машина, стала, 61 на, 5000 рубаља, а слог од 1000 слова не би био скупљи од 5 копејака. (10 новчића).
КЊИЖЕВНОСТ.
“ (Нове књнге.) У Београду је изашла Историја средњега века, од Стојана Бошковића, свеска прва (10 табака). Добити се може у главној књижарници српској у Београду, или преко трговине Стевана Ратковића у Новоме баду.
Др. Ђорђе Радић написао је: Малу земљодјелску читанну за основне школе у Црнојгори, која. је украшена, са 49 дрвореза.
Издаје управа српског народног позоришта,