Позориште
ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ,
(Вајмар. — Србин, немачки глумац. — Прва скупштина глумаца целе Немачке, — Један летимичан предлог.)
(Наставак.)
Шилер и Гете васерсоше међу тим праву трагедију, што поможе позоришној уметности, да се уздигне у вишу сферу, На њих се угледаше многи са свакојаким успехом, црпећи материјала из старине, историје и романтике, Осим драмацке појезије позоришној уметности много поможе и то, што су оба ова песника лично радили на самоме позоришту у Вајмару. Вајмарским је позориштем управљао Гете под окриљем кнеза Карла Августа и с малим средствима подиже та толико, да је постало узор-позориште за целу Немачку, Глумци вајмарске школе увек су се одликовали као уметници у потпуном емислу и, као што они веле, у вишем стилу, По смрти ових великана, вајмарско се позориште још дуго држало на висини евојој нод управом Волфовом, Пишући ове врсте елучајно ми паде на памет ово питање: Ко ли ће Боже код нас постати српски Вајмар: Београд; Нови (ад ли, или Загреба...
По подне спремих се за пут, Г. Савић
_ испратио ме је на железничку станицу, Између осталих путника епазих у чекаоници неку господу и госпође, који својим живим говором, окретним телом и драстичним костимом јако упадаху у очи. Све то бејаху чеда талијина, На моје питање рече
(„Париска сиротиња,“) драма у 7 раздела приказивана је први пут 18. о. м. Већ из самога наслова у стању смо троје да изведемо: из прве речи, да је комад преведен са Француског; за тим, да је комад локалан (париски), а најпосле (из друге речи) да је комад тенденциозан, који смера на то,да нам "покаже париску сиротињу. Наслов је у првој и друтој тачци и оправдан, у трећој није. Одмах ћемо видити, за што није.
у разна места, да тамо две три вечери гостују, на да се одмах опет врате, А и за што не би ишли» да талир два, 4 и за не пун талир оду тамо, па се тако исто јевтино и врате. Железница помаже и да они чешће могу на разним позориштима играти, и да њихово гостовање интендантуре не стаје скупо. Дакле ако и ко, наша позоришта и наши глумци никако не смеју бити противу железница ! да час тили управе би имале оне глумачке снаге, које публика у онај мах бегенише; премда су вам, знате, и те поштоване публике као уседелице девојке: не можеш им уговети, пада | им дајеш свако вече нове комаде не од пет, него од педесет радања.
Испраћајући ме г, Савић примети ми, да му је жао што не могу десетак дана остати те да видим једну скупштину, која ће бити по мене врло интересантна,
— А каква, молим вас» Упитам га.
— дпшти конгрес немачких глумаца биће овде у Вајмару.
— Е то је доиста вредно, да се мало човек позаустави, али, као што видите, пречи послови не дозвољавају ми даљи останак, Ја вас молим, да ми по свршетку скупштине
| јавите, шта се еве и како радило на том | глумачком састанку. ми т, Савић, да ти глумци и певачи одлазе |
„(Наставиће се.)
хум (о
Наслов обично пе мора обухватати ни садржаја, ни тенденције у комаду (ако је има) и састоји се каткад просто из имена, н. пр. „Краљ Лиру каткад из незнатног предмета, који на то служи, да се њиме заплет отилете, н. пр. „Чаша воде)“ каткад из околности, која заплету за основ служи, Нн. пр. „Тражи се васпитач; каткад хотимице из такве речи, која је противна садржају, да се на тај начин публика изненади, Н. пр. „Поштењаци,“ где очеку-