Позориште

4), > с

И пбк аи

= ТОДИВА 1.

ПОЗОРИШТЕ

6). С) о УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — (СТОЈИ 84 НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

А КО КЕ

(Наставак.)

Панта, Ао, а0! Ти мени баш очита! Да сам жена, сад би се и ја љутио, ал овако ти кажем, да од тога твога, што си наумила, не ће бити ништа, Какви сватови, каква бавка! Ту да се окује, па да слуша ваша блебетања, а онамо га чека срећа да човеком постане,

Ана (шета се горе доле, па јој на једаред падне нешто на памет. — За. себе.) Ха, та научићу ја тебе ко су женске! Што имам право имам, ту попустити нећу. Ал ће се чешати де га не сврби,

Панта. Сутра ћемо ми зором на кола па у Карловце, док нису напунили сиротом детету главу које чим! Само му морам ка-

зати ! (Оде у кућу.)

Ана. А то Ће бити што но веле шпазиг. (Гледи кроз тарабу.) Скинућемо Ми. ову дерну тарабу до (авчица наша снаја буде! Шта ће нам тараба кад емо своји! А то ће ти бити пар људи, да их Бог види. (Виче ал опет као дасе не чује.) Савка, 0 (Савка, Савка! Одер, одер малко!

КЕ | |

ПРИЗОР ТУ.

Савка и пређашњи. Савка. Ево ме, ево! (Дође кроз деру.) Ана. Савка душо, ти знаш да сам ја | тебе уве: волела, као своју кћер, баш ка | и мог Станка, А знам ја и то, да се вас |

за то поцрвенити, та мени је Станко сам

двоје радо гледате, — но, но, не морашти |

казао, — аи то знам, да ја боље енаје у целој Бачкој не ћу наћи, па ако је божја воља, и моја је, да Бог да, да сретни будете. А ти знаш какав је мој човек! За то ако мајсторијом што не израдимо, речима не ћемо ни толико. Знаш, мајсторија козе пасе! Ја сам нешто наумила, ал ти мораш ћутати, јер све је то ради вас! Ти само гледај шта ће да буде.

Савка, Та ја сам вас увек као матер своју слушала,

Ана. А ти де помози ми нешто, Узмидер, Бога ти, овај ашов, па ископај, ево овде, једну рупу. Тако мало дубљу од педља, Ено ти ашова! Тако!

Савка (копа.)

Ана (извади шарана из корпе, па га глади, шаран се праћака,) Тако, сад ћемо овог шарана закопати, (Мете шарана у рупу.) Повпи, рано, сад земљом, па утапкај лепо, да се ништа не позна.

Савка. (Гледи зачуђено. Обадве раде, закопале су шарана, потапкале, па и грабљама превукле, да се не познаје.)

Савка. А шта ће то сад да буде»

Ана. Не питај, видићеш,. Посејали смо шарана, а изнићи ће са свим што друго. Не ће ти бити криво! Сад иди па ником ништа не казуј, а од данас си моја ћерка, док ми, ако Бог да, и снаја не будеш,

Савка (пољуби је у руку и оде.)

(Наставиће се.)