Позориште

Навешћу вам некоја места из ње. „Господо моја !«“, рече, „Тежак је то задатак израдити позоришни дисциплинарни закон за сва позоришта, Не ћемо тајити, да нас је овај посао стао доста муке и напора, и налазимо за потребно разложити главнија, гледишта, 6 којих емо полазили, кад смо градили овај дисциплинарни закон за позоришта. Обим оваког свеопштег закона толико је простран, да нам није. могуће било свестрано обрадити га и као што | треба приредити за дебату. Ја вам дакле | предлажем, да данас узмете у претрес само | главнија питања и најважнија начела, а појединости и редакцију да оставите комисији, која ће целу материју добро прокритиковати и изнети на претрес идућем конгресу, Дозволите ми да као приступ управим на вас неколико речи и о овој материји“,

Дужим говором, који је често прекидан узвицима одобравања, покаже известилац како се показује потребно, да се одвоје правила реда у служби од правила казнених, па онда показа за што ву досадања дисциплинска правила недовољна,

„Многа досадања дивциплинарна правила израђена су једнострано, једнострано се тумаче и извршују, тако су разтегљива, да се многе дисциплинарне погрешке могу подвести под један, често врло оштар, параграф. Новчане су казне толико порасле, да. се завирало и практиковати их; чланови нашега реда кажњевани су без милости, а тако названим првим члановима, или љубимцима еве се гледало мирно кроз прете, Нејаеност, дакле, и једностраност при писању правила, неправилност, па и самовољно примењивање у свези са драконском строгошћу, узроци су што позоришна правила већином не постигоше своју цељ, Други је узрок њихове несавршености и то,

0

ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ,

(Вајмар. — Србин, немачки глумац. — Прва скупштина глумаца целе Немачке, — Један летимичан предлог.) (Наставак.)

што их има разних, готово 300! Господо моја! Све што је право оснива се на моралности! Ово не треба смећати сума ни при позоришним правилима! Дисциплинарна казна није сама собом цељ, њом се само хоће да овети глумац, да је посрнуо у дужностима својим! Кажите ми који од садањих позоришних закона, у ком је изражен овај етичан моменат, Ја не знам ни једнога! Сиромах глумац провлачи се између параграфа као између Скиле и Каривде, и хвали Бога ако је на крају везоне остао читаве коже,. Ни у једном по тотову правилу ја не нађох, да ее боље мисли о позоришном особљу, да се тежи подићи међу њима дух удруживања и да се апелује на частољубље уметнивово и на достојанство уметности, којој се посветио, Господо моја! Оваки закони могу у неколиво одржати спољни организам позоришта, и управљачу дати моћи да ради е члановима што му воља доноси, али су они сасма недовољни за више цељи, а те су: да се е позориштем управља правично и човечно, да се у члановима гаји дух удружљивовти, да се навикавају један другог и свој позив поштовати, (Опште одобравање). Ствар је доказана, „да народ који вам ееби законе даје, боље и поштује те законе, Применимо ми ово на наше одношаје, Позоришни закон само ће онда испунити свој задатак, ако га израде оба чиниоца, дакле управе и чланови заједно, и ако ее напусти свако једнострано преиначавање и допуњавање,

Известилац даље напомиње, како би се много поправила дисциплина и корпорациони. дух кад би се. завео изборни суд. 0) користима дисциплинарнога закона говорити још опширније значило би, вели: „носити сове у Атину, или, послуживши се земаљском пословицом, носити банке у лЛустрију.“ (Наставиће се,)

асови аовоио_