Позориште
ПЦ
с х%
(о (о
(6
ад
ит
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Низ бисера“) одигран је 15 Фебруара. Ово је дело, како је најпре написано утри чина, драма, од судбине. Јован, и ако се у „вреви светској“ поуздигао, ипак ни удругом ни у трећем чину нема среће. Ло је прави Фатализам.“) Али управе позоришне, ради већег ефекта, изоставише трећи чин. Овако је сад романтика у служби Францускора, империјализма. Ко се неје родио у срећан дан, „кад је Усуду било добро,“ тај треба да иде на војску у „жарку Африку,“ у Алгир, па ће постати човек, то јест пуковник. Како је немачки глумац и песник дошао на ту мисао, не може се друкчије протумачити. него да се повео за модом у тадашњем Па-
ризу. као што тада у опште Немци, у многом које- | | позоришту словеначком беше 6. ов. мес. деветнаеста,
чему, духовно робоваху Французима. У осталом, комад је, као што рекох, пун ефекта; изазива у нас ваучешће и плач, и уздизањем јовановим годи нашем демократском овећању; с тога неје чудо што је обишао све глумионице, и што еејоши данас држи.
Представа неје баш најбоље испала. Ружић је са извреном уметношћу приказивао Јована, али нам је Ана, гошћа К. Поповићева, била у веома по-
четничким рукама. Апа, је, по самоме писцу, у пр- |
вом чину Француски а удругом немачки карактер. Оваку промену у карактеру ни правој глумици неје ласно добро да пзведе. Наша гошћа у првом чину неје била довољна, а у другоме беше и сувише природна. Не одричемо јој дара, али ове струке ваља, да се прође. Јелка (Хаџићева) нам, због слабости здравља неје отпевала ни једне песме. Прнац (Лукић) има приличан глас; али тога вечера, као при првом певању. пмађаше трему. Иначе обоје добро предетављаху. Похвално ваља да споменемо још Карла и властелина (Недељковића п Лесковића) Марту и Борна (Ј. Поповићеву и Пешића), као и нашу позоришну музику, која је права наслада. Б.
% (Ред позоришних представа ове недеље.) у
уторак 22. Фебруара: „Шаран“. Шаљива игра у 1
_радњи, од Ј. Јовановића. да тим: „Лудница“. Ша-
љива игра у 1 радњи, посрбио Ј. Ђорђевић. На послетку: „Први састанак.“ Шаљива игра у 1 радњи, с певањем, по Окрибу прерадио Илија Вучетић, музика, од А. Максимовића. — У четвртак 24 Фебруара: „Нови племић“. Позоришна игра у 5 раздела, по Гернеру посрбио Л. Телечки. — У суботу 26 Фебруара први пут: „Разбојници“ Драма у 5 раздела, од Фридрика Шилера, превели Живко А. Шокорац и Михаило В. Вујић. — У недељу 27 Фе-
#) Гледај српске народне приповијетке код имена „Усуд,“
бруара: „Потувица.“ Драма у 4 раздела, од Ивана Кукуљевића Сакцинског.
% (Забаве у корист народнога позоришта.) У корист српског народног позоришта у Новом Саду била је у Земуну 12. фебр.игранка. Свака пристојно обучена маска имала је приступа. Игранку је давао нарочити „одбор,“ који је у напред сав трошак подмирио.
Омладинека дружина „Зора“ у Бечу приређује за 21. фебр. Беседу са игранком у дворанама, вртарскога друштва. На беседи «уделоваће уметничке снаге. Чист доходак намењен је српском народном позоришту у Новоме Саду.
ПОЗОРИШТЕ. “ (Народно позориште у Љубљани.) У земаљском
представа словеначког драматичног друштва. Представљала се први пут лакрдија: „Први пут у позорпшту“ и понављала се шаљива оперета: „Пут по невесту“. која се при првој представи тако допала да је била једногласна жеља, да се на скоро понови.
+ (Представе у Пожези.) Омладина надбискупске орфапотрофије давала је 9 Фебруара по новом своју другу предетаву: Граничађре, од Ј. Фрајденрајха. Дворана је била дупком пуна, а представа је испала, згодно, осим те неприлике, што су младићи морали играти и женске улоге Чистог дохотка било је 102 Фор. дд тих је послано 25 Фор. Јужнословенској академији, 10 Фор. страдалницима од глади, 10 фор. друштву ев. Јеронима за издавање књига за парод, а 5 Фор. уредништву „Вијенца“.
% (Позориште у задарској богословији.) ђаци католичке богословије у Задру представљаху последњих дана својих месојеђа, по староме обичају, два народна комада: „Пропаст царства српскога“, п „Саћурицу и шубару“ — на задовољство тамошњега, опћинества. УМЕТНОСЕ % (Фрањо ЖЕ. Кох, Кухач), познати хрватски композитор, постао је у земаљском музичном заводу у Загребу професор теорије о компоновању, и клавира.
САЛИ НА,
% (Старо руско рачунање времена.) На другоме скупу руских старинара у Петрограду, који би 23 и 25 декембра пр. год., читана је, између осталога, и расправа Шрозоровскога о старом руском рачунању времена, које је по његову доказивању завео у Русији г. 1404 неки Србин, по имену Лазар.
с _ Издаје управа српског народног позоришта.