Позориште

| који листак за успомену. За тим бу похо- | раду. Поднесене су претресане основе по

| дили православну цркву. | којима би сви чланови глумачких позор-

| На другој седници, сутра дан, про- ница ступили у сталну заједницу ради читано је писмо баварскога краља, | свога унапређења и умнога и моралнога,

који изјављује, да му је мило што су се! Појединости овога предлога са свим су за-

глумци већ једном сложили да сами свој | себне природе и сматрам са свим излишно положај поправе, да тим се приступило | наводити их,

(Наставиће се.)

—___АААЉМММ ИМ ИМ

~ + о лата с љ 264 | СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. по спољашњем изгледу и по држању аристократ(„Маријана.“) У среду 16 Фебруара гледасмо у киња, која срећу своју налази у томе, што може позоришту нов. комад: „Маријану,“ позоришну игру друге људе усрећити. Недељковић (Бисијер) беше у 5 раздела, коју је за српску позорницу удесио | занредно добар. У тој улови отресао се био и своје Манојло Хрваћанин. Овај се комад лре једно дваде- | обичне крутости и неприродног кретања. Шта више сет година давао на свима позорницама и свуда се и говорио је много лешше него што то обично чини. допао. Од то доба оде мало по мало у заборав, и | Нека и у другим својим улогама тако исто ради, може бити да се не би српека публика с њиме ни | ла ће мало по мало дотерати до тога, да се и лепо сада упознала, да не беше нашег вредног прева- | креће и лепо говори на позорници. Суботић (Апиђача позоришних дела М. Хрваћанина, који је тај ко- | јани) добро је обележно све црте у карактеру та" мад дотерао према данашњем укусу позоришног | ког препреденог уље, као што је Апијани, који света, па та још и зачинио раденичким питањем. | не бира средства кад оће да дође до цели своје. ТаТим је начином комад, који је п иначе пун 1080- | кве улоге увек му добро испадају за руком. И све ришног ефекта, постао „модерним“ и моћи ће се | Остале глумце и влумице у овом комаду морамо дуго одржати на позорници, нарочито ако се тако | тек с хвалом споменути. Свима нек је уписано У добро, лепо и складно одигра, као што то беше овога | заслугу што су и поједине сцене, као н. пр. свавечера. Зашста је наслада човеку, кад му ништа | тови и призор пред гостионицом „код винове лозе“, | не мути уживање, па кад се тако само с похвалом | тако живо и складно ишле. може да сети свију прикавивача, а то је реткосту | Д. Ружић и Д. Ружићка ступили су у овом ко- | нас. Таке представе дају право уметничко уживање, маду последњи пут пред овдашњу публику пре поа до тога би требало да је нашим глумцима увек ласка свога у Београд. Наше позориште много губи стало, ако желе да докажу, да су појмили свој лепи | У Њима, особито с тога, што у невреме одлазе, ал' ал и тежак задатак, ако желе доћи до части и славе пита ћемо, кад се не можемо изједначити с Београправих уметника! дом, нарочито што се тиче удобног живота и плате Представа је испала, као што већ споменусмо, "рлумаца, па ћемо тако до века страдати и мучити да не може боље бити. Ружићка (Маријана) прика- се за друге. О Е = зивала је јад и тугу, чемер и невољу несретне жене и бедне матере тако верно, тако истинито, књижевност. тако живо. да те је морала потрести. Њена веш- # (Нове књиге.) павниј Матице далматинске | тачка игра тога вечера остаће у спомену свију изашла је књита: Вади Бо рохаа2е, с ештле- | гледалаца. Ружић (Бертран) верно је изнео све скора, прерано Мрав Дау ти, и | црте поводљива ал добра срца човека, који са дају у књижарницама и код повереника, Малице далсвоје поводљивости улропашћује и породицу своју | матинске, као: У Задру код Сп. Артале, Ј. Вагнера; и себе. Та је слика тако верна и жива била, да си у Обровцу код Владимира Шимића; у Шибенику се заборавио, да се то тек на позорници збива. код ђ. Граховцаг у Книну ВОД А Ра НИ код Вида Морпурга; у Макарској код А. Риболића; | Брани (Реми) с особитом вољом и вештином изнео | у Корчули код Абр. Толентина; у Дубровнику код | нам је лакоумна, ал за то ипак непокварена 40-

| Шретнера и про. Луке Зоре; у Котору код прос. века. Игра му беше тога вочера тако природна, па | Јак. Групковића ; у Доброти код 1. Каменаровића; баш за то и лепа. да је се неси могао нагледати. |

у Будви код Ф. Серзентића; у Сењу код Луштера. Ј. Маринковићка (Грофица Ђисијерева) била је и ( у но

Издаје управа српског народног позоришта.

ју ОВНА ЛОЂ ОИНАНН ПИ рана аи А 05