Позориште

И УНА САИТУ

Ана (без шарана пође полако к њему, |

увати га за руку и одведе на страну.) дди, оди мало, да ти ја нешто кажем, (На страни.) Видиш ли ти, море, шта ће од тебе да буде! Тебе ће везати, одвешћете међ луде, осрамотићеш се, пропашћеш !

Панта. (Полако.) Па шта ћу да радимо Дај помози!

| | | |

Ана. Ја ти могу помоћи,

Панта. Јаој, Ано, помози, та ти си то све и направила.

Ана. Оћу! Кад им ја рекнем да ниси луд, онда ће веровати, ал ити мораш говорити све онако како ја кажем, Не бој се, не ће ништа зло бити, већ тако паметно, да ће те еви за паметног држати,

(Свршиће се,)

МА

ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ.

(Вајмар. — Србин, немачки глумац. — Прва скупштина глумаца целе Немачке. — Један летимичан предлог.) « (Свршетак,)

Кућа шилерова била је вјајно осветљена и прошавши поред ње узвикнули су громовито ура. Дошавши пред споменик начини се око њега круг од сјајних машала, и у њ етупе гологлави еви уметници, Сви певачи отпевају гетову песму: „Над свима је врховима мир“ („Џеђег аЏеп Марте 156 Вић.“) За тим Хуго Милер попне ее на ступањ споменика и рече: „Достојанетво човечанства дано је у ваше руке, — чувајте гаоно пада с вама, ас вама ће се подићи,“)“ Затим хваљаше њихово јединство, па рече: Разједињеношћу и себичношћу изгубио се онај понос уметника, што га је Гете тако дивно извео у · своме „певачу“, и дужност је свију уметника, да овај понос опет поврате, одзивајући се речма шилеровим: будите еложни, сложни, сложни! — За тим говорник епусти лаворов венац на. етупањ епоменика. давлада свечана тишина. По том се отпева „ноћна песма“, поздраве у три маха споменик,и е песмом и весељем поврате се у банкетеку салу, где су настављене озбиљне и шаљиве здравице и предавања. -

Сигурно сам вам већ постао мало досадан опширношћу, којом изложих рад глумачкога конгреса, Ја га изложих у нади, да нам мноте партије његова рада буду на памћење. Позоришта ухватише код нас

#) Овај је цитат из Шилера,

стална корена, и сва питања, која су е драмоком и позоришном уметношћу у свези, мораће се поступно расправљати, Него једно ми пада овом приликом на памет: кад немачки глумци и управљачи позоришта увиђају да се, поред све евоје моћи и срећних прилика, не иде тамо куд треба ве разпарчаном снагом, не би ли се већ и код нас, не речју и „президијалном претиском,“ већ каквим еклатантнијим начином могла израдити стварна свеза између београдског, загребачког и новосадскога позоришта, Како и у чему да се изведе ово јединетво, мивлим, да није овде место изрицати из затрке суд. То ви управе удевите саме, Но једно мишљење, које дели и мој пријатељ одавде, мислим да могу изјавити. Ви ете покренули позоришни лист. Нек вам је хаирли! Али не би ли се могао покренути какав позоришни, да речемо албум, који би заједнички издавале све три наше позорнице, па у њему да се пише (обема азбукама) о прошлом и садањем стању наших драма, позоришта, глумаца, позорница и т, да све е тенденцијом: да ве очврете оне севезе, које су међу нама још доста, лабаве, Де, реците, шта велите на овај предлог2 Ја га избацих онако клот, журно као из митраљезе, Мислите о њему, па ако не буде никаквих даљих последица , добро је да стоји у аналима „позоришта,“ да се о њему — мислило,