Позориште

~ _УНОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 2 МАРТА 1872. >

ак РЦ = ГОДИНА |, 2- ПОЗОРИШТ = БР 8, 2е о 5

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

| ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — стоји ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. зА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

ШАЛА У ЈЕДНОЈ РАДЊИ, 61 его БОЉЕ

Стева Грабић. — Мара, жена му. — Спира Грабић, стриц му. — Савка собарица. — Јоаким Сапун, берберин. ј (Вбива се у стану Стене Грабића у јутру на дан нове година.)

ј д К, ТРИФКОВИЋА,

ПРИЗОР 1. идем. Идем својој матери, не ћу ни часка

(Соба, с лева једна, а с десна двоја врата). више да останем. (Хода горе доле.) Јуче је авион ма дошао чича у госте, пита за свог красног

Мара (улази са свим обучена у собу и | Стеву, а ја, сиротица, знајући, да не ће таре очи.) Чекајући, канда сам и заспала". | доћи пре поноћи кући, лажем да има поДа, да, и то овако обучена! — Колико само | сла, већ да га не чека. Наместим му брже може бити сахата 2 (Потледи на сахат.) Пола | боље постељу и отерам сиромака човека у седам! Је л могуће2! А ја сам мислила, да | 8 сахата у кревет, само да не дозна, да је тек поноћ прошла! Мој муж мора да је имам мужа бекрију. Њега сам отерала у попосле поноћи дошао, јер ја сам до 12 са- | стељу, слушкињу сам отерала на музику, све, хата била будна. Да видимо спава ли нам | све само за то, да сакријем његове неваљалчича (прислушкује на вратима преко пута.) | штине. Чекам га ко луда целу боговетну Да боме да спава, све хрче! А мој муж» | ноћ, а њега још нема ни сада у пола се(уђе у собу до њене собе, и одмах изађе.) | дам у јутру. Не, не, — то се више не може Нема га! Постеља ни додирнута! Дакле још | трпити, ја га морам оставити! (Оправља се,) није дошао! Дакле банчи, карта се и шта | Тако! (Сад идем својој матери. Не ћу да ја знам шта ради. А ја, виротица, чекам целу | знам за њега ни да је жив! (Пође.) Ал ноћ на њега, А то је тек четрнаести дан, | не! Оћу да му рекнем, да је бекрија, који разумете ли, четрнаести дан нашег брачног | не заслужује такве жене као што сам ја, живота, а за тих 14 дана ово је већ трећи – (Седне и пише.) „Господине! Ви сте једна "пут, да је целу ноћ изостао! Не, — то пре- | лола, једна бекрија, који целу ноћ тумалази сваву траницу, то се више не може | рате Ви не заслужујете, да вас дочекам!

6 ј Ј За то збогом! Мара.“ Тако! Сад још да затрпити! Ја сам најнесретнија жена на овоме | |ечатим! Тако! А с поља ћемо написати:

свету! (Баци се на столицу и плаче.) Први | „Моме мужу.“ Штаг Не ћемо тако, он није пут сам ћутала, нисам му ни речи рекла; | више мој муж... Он је за мене стран, дадруги пут сам га молила, да раније дође, ле: „Господину С. Грабићу овде.“ Тако! а сад, (скочи) сада нити ћу ћутати, нити | Писмо Лејна на етолу да јоставим., га а

; - сад збогом кућо, у којој сам 14 дана и ћу га молити, Он изостаје целу ноћ! Онме | сретно и несретно проживила! Збогом го-

„дакле не воли. Кад ме не воли, ја му више | сподине мужу, тражите себи другу жену ! не требам, Кад му не требам, а ја ћу да (Изађе нагло.) (Наставиће се.)

о +

| вв ~