Позориште

а

а У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 5 МАРТА

= ТОДИНА 1, > ~“

ПОЗОРИШТЕ.

= ан

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — стоји зА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

а дуда О! РА а

КИ,

(Наставак.)

ПРИЗОР П,

Стева Грабић.

Стева. (Улази на друга врата полако, чешући ве.) До сто ђавола! Мора да је већ доцкан, хоћу рећи рано! (Гледи на ват.) Пола седам2! Јел могућег Проклети Фарбл, таво пролази време, да човек и не осети! Од јуче 7 вахата еве до сада! Не мож, брате, кад ви у губитку, па све чекаш, да се регревујеш, Него што сам имао пеха, то не роди више. Ја ајнундрајсиг, а ћира Фирмал, ја три седмице, а ћира три кеца, ја три кеца, а Ћира четири краља! Е, сад да се човек не једи! А рекао сам, да се не ћу ва ћиром више играти Фарбла, па ме опет ђаво нанео! Али чекај само, пашћеш ти мени шака на шлагеру, ату вам ја мајстор! То и јесте најлешша игра, а не губи се ни толико времена, Француска игра, брате, са свим је другчија него тај кочијашки Фарбл, Те кад оно рекнеш: аки, апре, неф, бакала! Та нема ништа преко шлагера! Него вад брзо, да угњечим постељу, да Мара не позна, да нисам код куће спавао. Већја ћу њој рећи, да сам дошо пунет дванаест! — Не, рецимо пола један! Увек је боље на Фртаље, јер се пречују, кад искуцавају. Ајдмо сад, да угњечимо постељу! (Оде преко пута у собу и одмах изађе.) Не знам какве су то торбе у мојој соби Ваљда су марине, па је метла у моју собу, ко, вели, мени не сметају. Има и право, ја вам слабо кад у

својој воби. (Чешља се и пљувачком таре очи.) Тако, сад нека каже ко, да нисам целе ноћи спавао. Па сада идем, да будим жену, и да је псујем, што није уранила, Ха, ха ха, баш емо ти ми мушки праве лоле! (Уђеу марину собу и одмах изађе.) Нема је! Постеља ни додирнута! Шта то значи2 Да није у овој соби (Уђе у собу поред марине собе и одмах изађе.) Није ни овде2 Не разумем шта то може бити. (Звони.) Софка! Софка!

ПРИЗОР Ш.

Софка и пређашњи. Софка (утрчи.) Заповедајте, господине! Стева. Где ти је госпоја 2 Софка. Ваљда је у својој соби» Стева. Тамо је нема!

Софка, Ваљда је у другој. соби 2 Стева. Ни тамо је нема !

Софка. Онда је ваљда у трећој соби» Стева. До сто врага, ни тамо је нема! Софка. Онда није у соби!

Стева. Лудо — то знам и без тебе! Је л' говпоја отишла кудгод»

Софка, Данас у јутру > Стева. Да кадег Софка. Није! Стева. Па да где је онда» · Софка. Ја не знам! Стева. До сто ђавола, каква си ти сдбарица кад не знаш, где ти је говпоја!

(Наставиће се.)

ти