Позориште

)

А

изворних драма, 10 изворних шаљивих и позоришних игара, а друго је еве које преведно, које поврбљено, које за наше 1030риште удешено.

Ето колики је полет дало наше народно позориште већи за ово кратко време нашој народној и драматској књижевности !

Позоришна је дружина у пркос свима, неприликама, које су већ споменуте, ипак лепо напредовала у позоришној уметности,

"Овим позоришних дела из наше повеснице

и нашег народног живота приказује позоришна дружина прилично добро и лепо и таке комаде, који траже лакоћу и Финоћу у говору и у кретању, а огледала се ина пољу класичне драме, Ко је тод видио како наша позоришна дружина приказује сада: „Сплетку и љубав“, „Марију Стјуартову“ и „Разбојнике“, — од Шилера; „Млетачког трговца“ и „Укроћену горопад“, од Шекспира; „Емилију Гатолијеву“ — од Лесинга; „Грофа Есекеа“ од Лауба, и одломке из шекспиревог „Рихарда ПЉ“ и „Лира“: тај мора признати, да је за ово кратко време знатан напредак учинила у позоришној умет-

ноети. А шта би тек било, да управа не мора непрекидно бригу водити и о материјалним средствима> Шта би тек било, да се наше народно позориште не мора сељакати преко целе године од места до места, већ да можебар зиму увек на једном месту провести 2 |

Не би г дакле било од Бога грехота, а од људи зазор и срамота, да не осигурамо и не утврдимо наше народно позориште, то светилиште народне славе и величине, онда, кад је толике животне снаге показало Ако икоме, то је заиста нама позориште прека, духовна потреба, једино сигурно уточиште народнога духа, народне свести и поноса, народног језика и народних обичаја. Прионимо дакле сви око тога, да га осигурамо, да, та обезбедимо, ако желимо показати колико љубимо свој језик и своју народност, ако желимо показати, колико ценимо проевету и изображење, ако желимо показати, у колико знамо заступати име и лостојанетво народа,

нашег пред страним еветом, који на дела, наша мотри!

Помозимо сами себи, јер нам нико до Бога помоћи не ће!

УМУ ММ МУ М

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. („Разбојници.) У уторак 29. фебруара приказивани су „Разбојници“ по други пут. ) овој представи имамо само толико да рекнемо, да је испала много боље него прва. Сви ву глумци без разлике боље глумили него први пут, а особито Брани (Карло) и Суботић (Фрања) тако су се одликовали, да их је публика при крају представе и опет изазвала. Осим тога публика је тапшањем и одобравањем попратила местимице још и игру К. Савићеве (Амалија), А. Лукића (Данило) иМ. Станчића (Херман), који су од последње представе и опет леп напредак показали у својим улогама.

КЊИЖЕВНОСТ. (Нове књиге.) Сад је баш изашла из штампе и у трговини Стеве Ратковића у Новоме Саду може се добити нова књига: Шаран. Шаљива игра у

једној радњи, од Јована Јовановића. Друго име:

Зборник позеришних дела. На свет уздаје управа српеког народног поворишта. Свеска друга. Шаран. У Новоме Саду, српека народна задружна штампарија, 1872. На 16-ни, 86. стр. Стоји 20 н. а. вр.

НЕКРОЛОЈЗИ

% (Др. Матија Прелог), словеначки књижејнок п ваљан родољубац умрђо је скоро (рођен је 1813). Радно је против немштине и настојао је да пробуди народ словеначки. Окупљао је народне песме, помагао је да се у живот уведе „Матица словенска“, издао је науку о чувању здравља, превео је две шаљиве игре: „Прни Петар“ и „Законска со“, издавао је економски лист „СОловенски господар,“ оставио је у одломку један роман и више прича и смесица. Био је народни посланик у градачком сабору 1870. Ово је већ четврти лисац словеначки, који је за кратко време умрђо.

Издаје управа српског народног позоришта.

|

Ми