Позориште

|

МЛАДОСТ ДОСИТИЈА ОБРАДОВИЋА,

СЛИКА ИЗ ЖИВОТА У 5 РАЗДЕЛА, С ПЕВАЊЕМ, НАПИСАО КОСТА ТРИФКОВИЋ. (Наставак.)

Довитија не гони у манастир овећање индолентне побожности, него жеља за науком, за истином, — и његов друг у капамаџијекој радионици, Никола, ваља вамо прстом да покаже на пут, који води томе знању, тој истини, и то је доста, да млади филозоф заборави на све добре речи његовог бабе и похита на извор знања, Што је то знање у души димитријевој још замазано мистиком; што ву њему научењаци — пустињаци — Богом изабрани угодници, који се у награду „расветљују“, то је атрибут савременог спиритуализма тадањег, — али што младић сам осећа у себи енаге да постане један од „расветљених“ и што се том снагом самоопредељајно уздиже над свакидашњим моралом његова сталежа и савлађује све противпредетавке што ве његовој души морађаху наметати из тога морала, — то је чин његове душевне индивидулности, који младића карактерише онако, како га гледамо у зрелости — као самостално, вамо од својих властитих убеђења зависно створење, — то је тип довитијева, карактера. А сад хајдмо да видимо у колико је делање димитријево саобразно њетовоме карактеру.

Радионица капамаџијека, у којој се збива прва радња, пуна је руку и веселоети, У њу ступи Димитрије са својим поочимом и 6 једним малим пртљагом у руци и гледа готово устрашено на радничке справе, које ће за мало да оживе у његовој руци. Баба Никола нуди свога доброг посинка за шегрта, хвалећи мајстору његову писмену знанственост, али ипак не може му се, а да не примети, како би боље било да вредни Димитрије није читао толико много. Добри старац има право, јер то што је Димитрије читао, беше оно исто, на које се касније Доситије е толиким правом пожалио, али како му драго, он је читао, читао је сувише

да би могао бити добар „шегрт“ а премало, да би се могао упоредити са јунацима, свештене историје оне доктрине, која је за толико векова профанима пунила тлаву а »избранима“ — џепове, Није чудо што манастирска наученост импонује науком и неискусном младићу, кад ван манастирске међе и не беше никакве наученовти, која.

би била приступачна младићу сиромаш=

ног сталежа. бдтуд у Димитрију манастир врхунац жеље, а знање духовно, човечије савршенство, и ако сирото ерпче из свију манастирских књига још није научило да има ту нека Фрушка гора, у којој живе Срби и хране задужбине својих прадедова, Ту лекцију из географије своје постојбине ваља несуђени шегрт да чује од свога старијег другара Нике Путина, који, у жељи да добије друга за бегство, распири у души младићевој жељу, коју ву савети поочимови брижљиво запрећали, Знамо већ да то не беше одвећ мучно постигнути и за то гледамо где младићи на крају прве радње бетају са заната. Али нам ваља рећи да одмах у почетку друге радње опажамо да ву мотиви бегства по све различити код оба младића. Нику не вуче у манастир то што Димитрија; он мери калуђерски живот реалистичким оком и тражи у њему мало рада а много удобности, Како је тај шегрт дошао до тога погледа, не казује нам пива али у другој радњи видимо чисто, да Ника има право ако то тражи у манастиру, и слутимо већ да ће ту више наћи но Доситије, Јер у другој радњи захватио је пивац у пун живот и празне Флаше, или да речемо правије, у праван живот и пуне флаше преподобне браће, Пред нама је све братство около белог, навек пуног стола манастирског ; од евију судова чаше се по највише мичу, јер је баш некако отац игуман добре воље, и хоће да чује „житије“ оца Антонија, али не онога светога, што је умрђо као проповедник, него овога што у кругу братије крај трпезе сваки чав кваси своје грло ваљда за то, што му је животопис тако торак, (Наставиће се,)

У)

Њ___ ·