Позориште

МЕ

ОРНСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

- („Потурица,“) једна од познатих позоришних игара наших од И. Кукуљевића Сакцинског, приказивана, је у недељу 5 марта на нашој позорници.

Псал је тражио градиво за своје драматско дело у садањој псторији народа нашег у Херцеговини, а та је садања историја начичкана сликама османског насиља. Једну такву слику насиља гледамо у потурици, гледамо је с тугом у срцу, за то, што

__је њезин творац Оловенин по пореклу. Славољу„биви потурица Селим Надовић надмашио је у не-

делима своје османске учитеље; у њему се појављује Османлија у оплемењеном виду: и он је вук и лисица, али у глаткој змијиној кошуљи, па чак и та кошуља углачана је западним Фирнисом. Селим није Турчин, он је — потурица, дакле провербијално гори од Турчина. — Цела се радња у овом делу обрће око једне отмице, којој је Селим покретач, али ми би се огрешили кад би тендеппију дела потражили само у тој средоветној швалерији. Пел је делу та, да пробуди нашу срчбу против Словена, који ве из голог славољубља, као белим, дају за оруђе душманима словенства, а у другој линији да укори наш међусобни племенски раздор, којим су се душмани наши свакад умели да користе, и ту је цел своју писац тако еклатантно постигао, да ћемо му радо превидети техничке недостатке у делу. Писац пледира 6 поворнице за општесловенеку ствар као државник и као правник; у његовој отмици има злочин и субјективна и објективна момента, али нема — драмска; но то све радо превиђамо зарад чисто народне тенденције његовог дела. Мисао народности стављена је у делу поврх свега. Што је вредно у тој драми, то -је верност карактера. Писац је у делу вешто обележио

све добре п зле црте нашег народа у оним стра- |

нама; он не притајива врлине, које се у Влатку најсјајније истичу, нити штеди пороке, па.били онл углађени, као што ву у „сарајлији“ Стојану, или

сурови, као што их видимо у његовој жени Смиљи.

да ту искреност морамо бити писцу вахвални, Већу ће нам корист донети отворен укор, ако га заслужујемо, него тенденилозно повлађивање нашим села. бостима. Г. Кукуљевић дао је у својој драми народу „оно, што му треба, а не оно штога хвали.“

0 представом такође можемо бити задовољни. Брани (Селим) добро је извео моменте славољубља и страха, али у страстима волели би видети живљи колорит. Недељковић приказао је Влатка нанаше пуно задовољство и ми му не можемо одрећи лепу глумачку снагу у херојичким улогама. И Зорић се ово вече одликовао у улози Мијата својом пластичном игром. Ле-

| сковића, препоручује правилно кретање на позвор| ници и он ће за цело наћи признања у публици док се навикне правилнијем говору. У улози Смаилаге показао је лепу студију. Соколовић је такође добро схватио разбојнички карактер мусијин и знао је живо да га изведе. Станчић, Лукић и Пешић напредују очевидно; 6 таквим подмлатком можемо бити задовољни. Нашег Хаџијћа сажаљевамо што је као Радован имао у Живковићу тако рђавог друга.

А женско осебљео Кад узмемо у обзир с каквом маленом спремом ступају наше женске на позорницу, тонм морамо признати велику марљивост у студији појединих улога.

Ко је гледао Маринковићку лане, па је гледа данас на позорници, тај ће је тешко познати, толико је коракнула напред у глумачкој вештини. Улога Бојане, у којој се на изменце појављује најивност и херојивам, може се уврстити у тешке улоте женске, па ипак не би знали шта да замеримо маринковићкиној игри. Само би желели, да сад обрати пажњу на говор, на главно оруђе глумачко. У декламацији као и у песми не сме се одахнути по вољи него по пропису. То прекидање без реда. поквари лако смибао говора а свакако шкоди птри. Такође ваља пазити да глас не усахне у последњој речи става, јер то смета равумљивости говора. Прост товор, читање, декламација: свако има свој особени нагласак. — И М. Савићевој желели би преиначити говор, који је њојви у улози Маргште отевидно сметао. То певукање прави неки размажен говор, а

нам се види и код другог млађег женског особља налпег једна рђава навика, коју би ваљало сту"дијом поправити. Наше женске су већином алтистке, а говоре највишим сопраном; високи сопран је у грлу алта неприродно цикутање, које вређа наш слух. Ми светујемо наше глумице, да одбаце тај товор на позорници, јер знамо да ван позорнице говоре правилније п лепше. Недељковићка је лепо одиграла Омиљу, ако се иначе може лепо одиграти такав ружан карактер. Ј. КЊИЖЕВНОСТ

(Нове књиге). Сад баш изађе и у трговини Стеве Ратковића у Новоме Саду може се добити нова књига: јавно писмо српским регентима и њиховим министрима у име омладине српско-босанске А. У Новоме Саду, српска народна задружна шталшарија. На малој 3-ни, 28. стр. 1. л. Стоји 10 н. а. вр. или 1 грош.

· Издаје управа српског народног позеришта.

Српкиње као што је Маргита нису размажене. Ово