Позориште

ПИ

У НОВОМЕ о. М СУБОТУ 25 МАРТА 1872.

ме

ћир И · ИРв По Ди 1 Р1 ШТЕ · + БРОЈ 6, Ре БЕНИ ва УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ. ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ МУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — СТОЈИ ЗА нови САД 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. 54 ЖИГ СВАКИ ПУТ,

ФРАНЦУСКО - ПРУСКИ РАТ.

(Наставак.)

Петровић, Наравно, кад не ћеш да читаш и противних листова, онда није ни чудо што судиш једнострано,

Поповић, А ти, зар ти читаш Вандерера 2

Петровић, Па добро! Дај овамо тог твог Вандерера!

Поповић. А ти дај Лојда!

Петровић. Сад ћемо видити! (Седне и чита.)

Поповић. То и ја кажем! (Седне и чита.)

„Ката. Ето нас опет, где смо били!

Јеца. Страшно, човек би искочио из коже!

Ката. Ја то не могу гледати! Ја идем у кујну, да донесем чорбу,

Јеца. Идем и ја е тобом!

Ката. Ал молим те, гошћи се не приличи, Јеца., Е није него још што! Ја сам овде код куће! Зар нисмо своји»

Ката. Драга Јецо, како не би били! Погледај само онај красан пар! Кад помислим, да је оно моја девојка, чисто не могу себи да, верујем !

Јеца, А ја кад гледим у мога сина, не могу довољно, да се начудим, да је то моја крв, Тако је ваљан и паметан!

Ката. Како су сретни!

Јеца. И задовољни!

Ката. Знаш, Јецо, ја сам ти сретна мати: (Плаче,)

На А. зар ја нисам> (Плаче,)

Ката (кроз плач.) Ајдмо, Јецо, у кујну!

Јеца (кроз плач. Ајдмо да донесемо чорбу. (0ду.)

Марија. А1' сад већ идем ! Ви сте ме дуго задржали од посла !

Милан. Немојте још! Маните се посла код оваког пријатног разговора,

Марија. А не, морам да видим, да нису потачице изгореле! Ја сам их сама месила, морате много јести.

Милан. Све ћу појести штоб их год има,

Марија. А мени не ћете ни једне оставити! Тако ви мене волете2

Милан. Све ћу вам оставити!

Марија. Лепо! Ви дакле не ћете да једете од погачица, што сам их ја месила2

Милан. Не знам шта говорим, са свим сам збуњен!

Марија. Тако! Дакле ваше мисли нису вод куће»

Милан. Какво питање! Моје су мисли увек код вас. Ја за вас дишем, живим и умрећу за вас!

Марија То последње можете изоставити! Доста је, ако живите за мене, Али сад збогом ! Морам ићи, немојте ме задржавати,

Милан. Онда идем и ја!

Марија, А то не иде!

Милан. Иде!

Марија. Не иде!

Милан, Видићемо !

Марија. Видићемо., (Истрчи, Милан за

Њом.) (Наставиће се.)

|

ПУН ИН 74 а