Позориште

| МЛАДОСТ ДОСИТИЈА ОБРАДОВИЋА,

| (Наставак.) | | А можда когоди то налази зазорно, што | ман, да изопаченим тезама његовим правда, је Доситије у опште изашао на позорницу. и штити политичко насиље и владалачку Тима ћемо рећи, ако се већ из досадањег | самовољу. Источно хришћанство натегло ве товора нашег нису уверили колико високо на догматичке досетке, које су поницале у | ценимо ми ову личност — да баш хриш- дворским сплеткама, православне Визанције, ћанека драма није диспензовала од по- | то у корист каквом лојалном духовном љу| Зорнице ни једну личност па ни божанску, бимцу, то на штету каквом етрогом мора| То сведоче тако зване пасионе игре у ка- | листи, Такво хришћанетво, изврнуто, серп-= | толичкој ђерманији, које листом потежу | љено из неследетвености и замазано ста|| светце и сад на позорницу без обзира на | ро-грчком софистиком, морађаше у својој |

=

то, што је модарна драма давно већ иста- властитој утроби замети опозицију и за то кла себи цел, која дијаметрално сузбија | му се ваљаше оградити „неприкосновеном“ тенденцију свете новозаветне драме, А о- | догмом, — која искључује сваку дискусију. | нима, који нашег врсног човека и доброг — А кад су браниоци догме, заостав иза Србина Доситија хоће да сматрају за светца, | прогреса осталог друштва, увидели, да ће препоручујемо — ренанов „Живот Исувов,“ се тај прогрес једном окренути против њих, Пивац „младости довитијеве“ дакле не | тосу узајмљивали у свако доба одапеолутизма, | само да је имао права извести на по- | световног себи снаге, да сваком слободнијем | зорницу тога врсног човека, него има иту полету духа човечијег тим поузданије са| заслугу да га је извео у згодно време, | жежу крила. Такав је хијерархизам 810, Драма без "фенденције, то је безпослица; | и с тога га ваља сузбијати. А да шта је исторична или друштвена, обе ваља да еле- | друго и чинио распети проповедник људдују својој природној мети, а то је: усавр- | ске једнакости ако није сузбијао двоглаву тавање човечијет духа, а посредно обла- | хидру световног и духовног апеолутизма, | торођење душе његове, Начини, којима се његовог времена»! — И за тоје „младост | то постизава, различити су: неки нам цр- добитијева“ добра реч у згодно вре- | тају врлине, да нас приволе подражавати | ме, Сумњам да их у нашем народу може њима; неки нам износе пороке да нас за- | бити млого, који би данае начелно били страше од њих, — али сви скупа, било по- | против оваке тенденције, зитивним или негативним путем, тамане 210 Ми се не страшимо исповедити, да смо у друштву, Прошло је време, кад се класи- | за њу, и за то би желели, да се ова српцитет тражио у ортодокеој Форми; данас | ска драма одржи на нашој позорници, А ее он тражи у здравој идеји и у логичној | да би уверили и пиеца, да нам је до тога следетвености, којом се она примењује на | стало, хоћемо навести искрено слабе стране живот, Хијерархична одлученост удруштву | његовог дела, не би ли га зар приволели стоји у опреци е начелима садањости, нај- | да дода оно што допуњава читаву радњу, | пре зато, што та начела сматрају друштво | или да одузме што је у њојзи сувишно, као сложени организам, и ишту да сви | Мислимо да уопште греше наши драчланови његови спеше узајмице једној | матеки писци који субординују историјеку цели; оној, коју свакад друштву етавља | верност замислу и облику драме, Тиме се крпи наука, а за тим, што ву хришћански док~ | тенденција дела, која ваља да прозире из тринари изневерили демократсвуосно- | свакогпокреталица, што раде напозорници, а ву христијанизма, те се овај време- | нарушава се лепота облика, којег ћемо ретко ном прометнуо у апсолутизам свакад сире- | наћи у голом историјском Факту, али свакад

8 | __ А