Позориште

у па

пљ~ У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 6 АПРИЛА 1872.

<< ГОДИНА 1. | ји

о ге

ПОЗОРИШТЕ ове) +

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА стРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 и 30 нов. за жиг СВАКИ ПУТ.

КРАЉЕВА СЕЈА.

(Наставак.)

Леонтас (сам) Верна

Душо ! Кад Бог пође да човека кара И кад му одузме све што му је мило На свету, онда му за накнаду даје Нешто, што га веже за овај свет јадни. Мени даде ову старину. — А црна Судба љубави без наде што цепаш Моје бедно срце нечувеним болом, Ти си мирној души крвничка душманка; Ти двоглава хала што просипљеш адски Пламен из чељусти на несрећну главу Оног, који љуби, Авај, худа судбо! Зар те моји јади не ће наситити Никад > Мога оца сурва са висине Владалачког чина, а сина угони У јато робова који сухим златом Привриљују своје бедно ништавило, Није л дакле доста што га сурва доле У мрачну провалу, где не греје сунце, Већ му сад указа звезду на висини, Са које је пао, сјану Теодору. Бедном робу само“ уздави допиру До њезина лика; мишце су му кратке Да обгрли тело; за ким — тежи» (амо тежи» да ким и умрети мора. Ух, како је тешко ономе умрети Кога прошлост кори, да још ни живео Није! Шта је животг Вредил што наш живот, Кад помаже само другоме да живи 2 И лептира жиће много је ценије Него ово моје: зрак бе китис њиме А ја (горког) ево и ја живим а живећи Плетем својој судби троструву канџију ; Кујем ланац оном, кој га мени спрема (Мрко) А зар Андронику не стижу мужеви Да се с њима служи» Ваљало је сестру Да шаље овамо Коме... Михаилу; — Ха, ха, шаљи јагње у вучије жвало; Шаљи голубицу грабљивом јастребу.

Ха, лукави створе, зла те судба чека Ако вам ти црне мисли прегледао .... (Опази Теодору где удази хладно). Поеланику царском Гаридесу дичном Слуга цара грчког смирено ве клања! 2. ПОЈАВА. Теодора у нушкох руву Леонтас. Теодора. Који ти одаје заслужену хвалу, Што ви га увео после дугог пута У тиху одају намењене цели. Твоје оштро око, твоја мишца снажна Беху тврди оклоп плаховитом страху Моме; твоја нежна речца благи мелем да ово млађано разнежено срце...

Леонтас. Чиста ми је савест довољна награда За то дело, што вам у пола свршио, А кад њега кравиш и твојим признањем Весело сам спреман довршит га пуно. Теодора. Ти доврши своје, Сад настаје време Да и ја започнем поверену мени Службу. Леонтас (оштро).

"Која мора, мора да је племенита,

Кад је се ти лаћаш. Теодора. Брата послужити То је и по себи племенито дело. Леонтас. Нема сумње — — 7 Теодора. , да то Леонтав и стоји У мојој дружини, Леонтас (клања се, за себе).

дмијо отрована! (Наставиће се,)