Позориште

Капулос (плачно).

Буди моме сину Што си мени био! То су речи твога Оца на самрти. На што више збора2

Леонтас (тронут),

Још једну услугу, па кад га сукобиш На ономе свету, слободно му реци Да ви био. Капулос (брзо). Збори! Леонтас. До мало. Сад идем Да вечерњим зраком хладим врела преа! Лези! (Излази) "

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Концерат,“ „Лек од пуница.“) Управа народног позоришта, да би позоришној публици дала прилику за уживање у инструменталној музици, а особито у реткој виртуозности на виолончелу, пристала је да припомогне уметнника једном малом представом, те је с тога у уторник 4 априла приказиван „Лек од пуница.“ (Ова представа, на којој је било и доста гледалаца других народности, испала је ванредно добра. Зорић и Маринковићка, Недељковић, К. Савићева и Бранија надметаху се у доброј игри. Зорић је, рекао бих, достигао врх своје уметности у овако схваћеноме Дон Клету. Желели бисмо да га даном приликом покуша предетавити и еа озбиљне стране, у интересу питања о схватању карактера и њихова различног учина, на публику, а и свога развитка. Милица Савићева беше добра, само што овај комад иште мало више аристократског држања; у осталом њојзи прикладује улога мало старије госпе и — жене из народа.

Што се тиче концерта, Ф. Клецер је оправдао онај глас, који је пред њим ишао као о уметнику на виолончелу, на велико задовољство публике. Он скромно излази пред нас, врши без афектације и разметања свој задатак, а овамо види се да му је потпуно у власти музичпа справа, којој он уме у пуном смислу те речи — да измами дивне, час меке а чав силне тонове, који дирају и потресају. „Словенску игру“ мораде поновити на, захтевање публике. Г-ђа Клецерова је пријатна појава и изврсна декламаторка, која је својим говором умела, изазвати живо признање. Ј. Милде био је веома вешт пратилац на клавиру. Б.

Капулос (сам, замишљено.) Не спава се оном који броји Дане, А још мање ко осећа боле Свог љубимца, — Иди, пратиће те моје

| део свуда, — Иди — с тобом иду грдни

Јади а остају мени црне слутње, Ха, још да му казах, шта сам данас вид'о 0х, та ваљда није! — Мора да је тако! Па онда2 Умреће! Јадни сине бедна Оца, не буде ли мелем твоме болу Онда ћемо знати заједно умрети!

_ (Излази полако),

(Диже се средњи застор). (Наставиће се.)

ка

——"

(Глумачки пенсиони Фонд.) У седници позоришнога одбора, држаној 1 априла 1872 у Новом Саду, свршено је између осталога нешто, што је превећ важн о по српско народно позориште. Познато је, да је г. А. Хаџић, као секретар матичин, вршио дужности привременога управитеља позоришног безилатно и да му је позоришна скупштина за лањску годину одредила, награде 500 Форината. Ту је суму г. А. Хаџић поклонио на оснивање глумачкога пенсионог Фонда. По што је тим ударен темељ реченоме Фонду, то ће се овај сад моћи умножавати годишњим представама, процентима од глумачких плата, каквим изненадним родољубивим легатима (завештајима за, случај емрти) идругим прилозима. Капитал од 6000 Форината био би довољан, да осигура издржање двојице чланова, кад затреба, а што се више прикупи, тим боље. Одбор је поверио г. А. Хаџићу, да изради статут за поменути пенсиони Фонд, и он је то примио на ве. [2]

ПОЗОРИШТЕ.

“ (Народно позориште у Београду.) Месеца априла, представљаће се ови комади: 2. Стеван краљ 6о-

| сански. 5. Поштењаци. 7. Карташ. 9. Српеке Цвети.

17. Зидање Раванице. 18. Црна краљица. 21. Карло ХП. 23. Кућна капица. 26. Лрисни пријатељи. 28. Лукреција Борџија. 30. Бој на Дубљу. — Замена: Женски рат, Крштено писмо, Поља теја.

» (Српско позоришно друштво Л. Поповића) налази ве сад у Карловцу, одакле ће путовати по Далмацији чак до Котора, као што „Ирногорац“

јавља.

Издаје управа српског народног позоришта.