Позориште
__ „У НОВОМЕ 8 У ПОНЕДЕОНИК | МАЈА 1872,
ми
уз ва ~ у | фи
103 ОРИ ШТЕ
„ан 44 БРОЈ 60.
а З УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. —- СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЕЧНО. —
ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 И 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ,
ТРЕЋИДЕ. 0.
1. ПОЈАВА.
(Дворски врт. Душан иде брзо преко позорнице, на један пут стане.)
Душан. Хај, Душане, шта, је Куд си наумио» Бегаш к'о гарави вепар испред ајке, Ко те гони, коз Та не гони те нико! Па и да те гони, која вајда, отуд . Умавкнути не ћеш, (Баци се на један зелени Мезиак) бужни кривац што ћеш» Каштига те чека, Каштига! А што си Сатрешио јадан, да те отац кара» Чуда великога! ПШролиод ви крвцу Харамијвку зато, да не лоче више Крв. поштена света, Где је овде разлог Да те отац кара2 Где јег Нека кара! Ја не марим! Стеван (који семеђутим приближио.) · Да би краљевићу драги И ја тако могао рећи: ја не марим!
Душан.
Реци ! Ко ти емета> Стеван. Неко предвиђење,
Чудно, Бог и душа, да Господин не ће (6 тобом довршити, већ по што је теби читао бувквиде, да ће мени, верном Пратиоцу твоме, модру успомену Дреновачом сухом пришити на леђа,
Душан.
Стеван.
дбиља2 Ти ћеш у тамницу А мени ће милост мога светлог краља Испод ведра неба земљи да обори.
МЕ
Ја тоне дам!
КРАЉЕВА СЕЈА,
(Наставак.)
Душан. Неће кад му кажем; да ме твоја мишца ддравог и читавог натраг повратила,
Стеван. Па баш с тога велим, да не би се од вад На ту верну мишцу превећ ослањао Хоће брижљив отац мало да је скрати. Еј, мој краљевићу, у зао час пођосмо Да ловимо дивљач по дубрави густој! У маж што двонога зверад не улови Нас, питому дивљач из краљева двора, Онде умакосмо; но глед чуда овде; Стишкоше се ловци господина краља да нама кукавним: сада ће нас оба Уловити Душан. Ти као да се бојиш» Стеван, Што ћу2 Кад нас разбојници салетише, нисам Им'о страха; нешто беше узаврела Моја“ крвца, кад им твоја топузина Гаравога вођа у сред чела згоди. Душан. ха! Изгони му мозак на врх главе, Стеван. Пре ће му душица угледати раја. А да не би самац путовао, ја сам Два му верна друга за њим опремио,
Душан, Ти “ви јунак, Стево! Стеван. Од невоље, — јесам! Душан,
Кад се ветим само, како првог свади Па ободе риђу за другим што бежи, —
Ха,
У