Позориште
Чудне ајке видех ах, помози Боже! Достиже га риђа, домати га ђорда — (снеје се) Ха, ха, утече му са рамена глава!
Стеван, Нека, бар га не ће више заболети Као ево мене данас, кад се сетим Шта нас младе чека.
Душан.
Не бој се, јуначе!
Гора судба није него она јучер, Тде нам се заљула обојици глава.
Стеван. Онде ми претила наоштрена Ђорда, Па се нисам бојо,ал ми данас прети Срамна дреновача, па се чисто страшим, Не баш од ње, — веруј — али од срамоте, Па онда Душан. Па онда» Стеван, Та знаш — чуће — чуће Она моја пура! Чуће Белка — куку ! (Јадикује). Душан (збуњено). А Марица, где јег Виде ли је гдегод 2 Стеван. Од како измилих јутров из постеље, Ја не видим од страха никог живој, само Краљеве стражаре, што нас јадне гоне, Ено видиш једној, где се нама ближи, Са чела му читам црне гласе, Ајде Сад да измичемо, тако до обеда: По обеду људи ниву одвећ јетки,
" Ваљда ће Господин довршити пзовком
Каштигу.
Душан. - Нек дође; ја бетати нећу! А ти ако хоћет, бежи!
Стеван. : А Бога ми Онда и ја не ћу! Душан. Ти си поштен, · Стеван.
Само Пази што ти рекох, па ме брани својски Пред евојим бабајком, ако желиш да те И од селе својски пропратим куд хоћеш, ; Душан, Не бој се! Стеван. _ Та само, да недеља ова Није трапава, ја ни писнуо не би,
242
| Ево га! (Крије се Душану за леђа). Стеване, сад
а ћеш да натрапаш! Душан (за себе.) Ено и Марице, где се вртом шеће! ТУ да мене тражи; — што ћу, ја је морам Најпре испитати — (Стражар улази.)
Душан. Кота тражиш» Стражар. Тебе Краљевићу ! Стеван (за леђи.) Ево колача! Душан. А шта ћеш» Стражар. Да те зовем краљу. Стеван (све тако.) И мене» Стражар.
И тебе ! Стеван (полујасно.)
Ја ти рекох, Стево, трапава недеља, Душан,
Кажи господину, до мало ћу доћи.
Глава ме је мало заболела, Хоћу
Да олакшам бољу свежим зраком. Стражар.
Ништа !
· Краљ господин рече да овога овде (показује
на Стевана)
· Пре доведем, Дођи за њим, а ти хајде!
Стеван,
' Јазд (Душану полујаспо.) На ово нисмо ни ми-
6ЛИЛИ. (На тлас) Ја бих Бог и душа воло после њега ићи,
Душан.
Стеван.
И мене је заболела глава Али јако — —
Душан,
Стеван, Што ћу, кад баш хоћеш»! (Полујасно). Ето видиш, Стево, трапаве недеље, Трапај саде! (Стражару јасно и јетко). Трапај И ти ја ћу « тобом, (Одлазе обојица). (Наставиће се.)
Иди!
Иди !
Мпанде ан