Позориште

Паддлљ У НОВОМЕ САДУ 'У УТОРАК 2 МАЈА 1872, ~~~

+ ТОДИЋА |. о

ПОЗОРИШТЕ. <->

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА ПРЕКО НЕДЕЉЕ. — стоји ЗА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 НОВЧИЋА МЕСЏЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 И 30 нов. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

- КРАЉЕВА СЕЈА.

(Наставак.)

Душан (са).

(Гледа за њим па се смеје.) Кад господар згреши, слуга леђ'ма плаћа, Јадни Стево! Нека; ти ћеш јарост враља Лагље издржати, него твога госе Узаврела крвца, а кад јетка воља Краља мине, моја помирљива молба, Приволеће опа, да ти зајам врати Својим опроштајем, (Виче.) Ево ме; Марице! Та ходи, девојко! Шта се етрашиш» Ходи !

ЏП. ПОЈАВ.,

Марица улази. Душан. Марица.

Не страшим се веће, кад те једном гледам, Ал сам јучер громког страха претрпела Кад дођоше гласи, да дубравом луташ,

Душан,

Та ове зидине спржише- ме жива, дажеле ми срце горевог зеленила ; Тамо где се љупки главак тице дружи Са мирисом цветка, тамо срце моје Утецишта тражи,

Милица.

А зар овде вртом Тичице не појео Зар цветне ливаде Око њега своје мирисе не шире2 Не варај ме тако. У дубрави мркој И опасност вреба, Ту су горски вуди; Ту је дивљи вепар; виловити медвед Из гудуре вирећ' своју жртву тражи,

Ту је све, од чега моје срце дрхће,

- И ти оде тамо, а не каза НИКОМ

Твоје крвне тежње; — па ни мени —

Душан (тољака). Маро!

Марица. Иди, ја се срдим. Душан, На мене» Марица. На тебе, Душан (све тако). Немој да се ердиш. Марица, А да како не би2! Кажи право, јеви л' полазећи јучер Са зором из двора сетио се твоје Другарице — Маре. (Душан обара главу). Реци право: ниси, Душан, Нисам, право рече, — Ал кад горева зоља, Харамија стиште, Марица. Харамије — Боже! Душан (брзо). Не плаши се, видиш да сам опет овде. Марица (угашено). Крваве ти руке, Душан,

Оста тамо крвав, Марица,

Нису, само топуз

Јаох, бедни сине ! Шта ће отац рећи» Јучер беше муке Док га заварасмо и ја и мој отац! „Где је оно дете, куд одјури с нова“ Срдито је главом зањихао, — —

Душан. Он се Вазда жести, кад му нибам уз колено,

КУ