Позориште

———

ддљ~ У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК | ЈУНА 1872. ~~~

42 Родина 1, + ПОЗОРИШТ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Млада лета граде, снажна дела; ал им

Зрео савет седот искуства дарива

Сталност (даје Новаку руку). Не одричи млађима твој савет

Седино Новаче: Ми ћемо делати,

(Води га уз степене и нуди га да покрај престола седне).

Војеводе храбре! Браниоци верни

Моје земље. Од кад ја завладах овом Земљом што оснажи ваша верност према, Свом владару, моме оцу Милутину

Није с бојна труба Србијом орила, Челик тврди није пролевао крвцу

Већ је у рукама брижљива ратара Поље рио. Хоћах да закрилим Утруђени народ, благим миром; да та Гледам, где у миру, на огњишту својих Прадедова гаји чокот и шеницу,

Што му милост Божја кити обилатим Плодом. Жељу моју газе данас црни Душмани Србије. Са две стране вија Мојој земљи пропаст: Михаило пружа Руку Андронику, да закопа мене

ба Србијом,

(Жубор међу војводама). Своју закониту жену

Моју сестру Неду, одгони од себе Изложи је беди,

Сви главари. ђ Ха, невера !

Урош. Тако

Само онај ради, коме овако није ништа Српска круна, ко се љубави братинској Хотимице руга, Војеводе! Шта је

Овом гадном делу долична награда»

Сви. Мач и топуз!“

ИЗЛАЗИ ДВА ПУТА МЕСЕЧНО НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ. — стоји ЗА нови сад 30, А ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ,

КРАЉЕВА СИЈА,

(Наставак.)

НА СТРАНУ 40 нов. МЕбЕЧНО. —

Урош, Тако и краљ Урош вели! Ја изрекох, сада збори ти Новаче, (Слуша). Шта је, ко то емета озбиљном дивану Разузданом виком > (Чује се с поља Недин тлас). Пуштајте ме краљу! Урош. Овај главе је — Боже (Неда улази водећи сина), Неда! Неда. Бедна Неда, Изгнана кнегиња, целивајућ скута Своме краљу, моли за закриље; Неда Увређена жена, бестидном клеветом Окаљана сестра, моли свога брата да освету. Урош (силази се и диже је). Шта. јег Шта ми рече» Ко је тај клеветник, језик избљувао.

Неда (плачно): Михаило, Урош. Доста, влушај сада сама Шта му Урош спрема, Говори Новаче,

Новак. Чекај да се мало разаберем, Ово Није још до данас моја седа глава, Доживела, Да, да! Олушајте ме вође, Миљун посла јуче из Влашке гласника Да је са Угрима победио Влахе, Њему ће господин књигу отправити, Да не хита дома, већ да држи спремне На Дуваву броде. Ова војска што се

· Под Бојком упути уз Мораву, да му

У боју с Власима у помоћ притече, Нека се не враћа: — мирисаће Грци