Позориште
Ае
Да се Урош спрема — већ нек спеши левој Обали Дунава, да Миљуна снажи; У нужди ће обе на истоку земље, Грцима за леђи у Бугарску пасти, Кад се војска крене под управом краља, Одовуд управо у Бугарску, ти ћеш _ Угочићу с војском похитати с Дрине _ Ломноме Балкану; ти Прибане храни 0 твојим Рудничан'ма плећа нашем краљу, Тако па Н6 Грче на топузу српском Поломити зубе, ен
Урош.
Јесте л' разабрали
%“ = г ·_· Сви. " # 3 ан Увемо, светла, круној |
Урош. | и 17 А ви хајте па ми опремите војску, > Док се вунце три пут око земље вине Нек је сваки вођа испред своје војске, Пођ'те с Богом, (Војводе излази).
; (Грли Неду).
Недо, то је Новак био Што је сада већо, А кад Новак збори Србијом се спрема оружје
· Седог вође речи
4 .
Неда (пружи Новаку руку). Ко љуби Оца, тај је готов и сина да брани, Седом браниоцу милог брата свога · Благодарна сестра десницу целива,
Новак (трза руку). Нека моје дете, не доличи теби Краљици, да чиниш, што је негда дете Неда, пријатељу свог оца чинила, Урош. А тле Александра! Шта ти је, нећаче, Те си тако тужано Де да види ујак Шта си му донео. (Дете пружа завој). Шта је овог Недо! И у туђој кући, ти остаде брату Мила сеја, Гледај, стари пријатељу Овакове слике и ти радо гледаш, Новак (гледа из далека). Шта је ово, читај, Урош (чита). „Сеја брату, Неда краљ-Урошу, А Српкиња целој српској војсци“ То је за заставу,
Неда (тужно). Пт ; Боже, зар“ да ове · Слике красе оне заставе, које ће
Сутра подаником мојим емртне стреле. _-- ;
Чопором да шаљу,
; (Урош сагиње главу).
Новак (опоро).
о ж " Ваставе се српске Нису до сад виле за неправду; не Ће, Веруј, ни од селе, Дај нека их оно Моје дете, Мара, попришива тамо Где је за њих место. Ја. сад одох, а ти Сети се, Урошу што ти рекох, да се Не: кајемо оба нежЕ-- == (излази),
Урош (нежно). .
Недо, моја мила сејо! _. Неда.
Слатки брате! твоја љубав према мени
= #
ж
_ Накнађује моје големе губитке,
Урош, | Божја милост слади и најгорчи путир Наших јада. Видит, црна судба, што те Одгони од мужа, доведе те верном Брату у наручја; а његову тугу За твојом несрећом разблажује нада, Да ће братац скоро вратит милој сеји Големе услуге,
Неда. Немој, драги брате, Поред нове ране и стару да вређаш, Немој ! Урош,
Ускоро ћу завидати обе, Неда, Да би Бог дао.
Урош. Веруј. Ова коб осветли Мени тамне путе, божјег провиђења, Моја бедна судба у млађано доба дадоби ми љубав моје сестре: данае Иста судба тони моју сестру, ал њен Удар снажи моје благодарно срце У љубави, Неда. Твоје племенито ерце Гони моју тугу у свет заборава. Урош,
А зар није ово срце загрејано Онде где и твоје» Зар нас није једна