Позориште

3 =

пл 2635 ме

украсима. Поређење јужно-словенских украса о рус кима било би врло занимљиво и поучно,

ПРОСВЕТА,

Словен. друштво ев. Мохора, за народну просвету, има ове године 1800 чланова. Прошлога месеца имао

је одбор састанак, на ком је одлучено, да се одру. |

штвеном трошку изда: општа историја и дело о изумецима, налик на немачко „Паз Висћ дег Егидипсеп.“ За годину што иде расписује друштво награде, и то: 140 Фор. за четири изворне приповетке, свака од по штампана табака; и 140 фор. за четири поучна списа, исте величине.

У Петрограду је 7. маја отворен дечији музеј

у палали „соланаго городка.“ У том се музеју мо- | гу деца очигледним начином упознати с главним |

производима радиности у различним облицима њихова обрађивања, са справама, оруђем “и т. д., по

опису, који је у књизи: „дтвђтн на вопросво дб- |

те изљ области техническихђ производетвђ.“ Тако

напредује Русија по примеру најнапреднијих др- |

жава !

УМ тннО О.

Сликар на гласу Јарослав Черман, ради сада за |

владику Јосифа ђ. Штросмајера једну велику елику којој је предмет узет из прногореке историје. Чермак је, као што је повнато, бавио се подуже у Прној гори и по српским земљама у турскоме царству, да се упозна с тамошњим народом и земљом. Из оних је крајева узео предмет за своју слику на

главу, по имену „Виби де спеге (Неглевоуте (568)5 |

— ратни плен у Херцеговини 15963 — српкиње девојке које баши-бозуци одводе у Једрене на пазар. Ту је слику купила краљевска галерија у Бриселу

- ва 20.000 Фор. — Друга је слика Чермакова, која се

нас тиче, „Црногоркин саетанак (Келдег-уопв 4 ше Мопшепбомпе).“ — Слика на којој сада ради умни Чех, биће заиста украс дивне галерије владичине, а е временом накит народнога музеја у Загребу

Ф. Ладислав Тителбах, професор у варошкој реалци новосадској, позива на претплату на лик др-а Св. Милетића (дрворез, највеће коло). Цена комаду 1 Фор. Лик ће бити готов око половине мес. јуна.

ИЗУМЕТАК,

(Љубомир Клерић), мерач у Београду, издао је броширу под именом: „Нова патрона за распрекање руда и нов начнн пуњења“ у којој описује тај свој изуметак. Он сењиме бавио врло дуго теоријски, а већ је осам месеца како се бави практичним радом по немачким рудницима. Београдски лист „Јединство“ вели о том: „На тај начин Клерић је учинио врло много за рударство, особиту

| пак заслугу имаће његова патрона при рудницима, | каменог угља, а нада је, да ће се и при проко| павању тунела моћи употребити.

СВЕТКОВИНА.

У Русији су наумили прославити 25-тогодишњицу књижевне радње славнога белетристе И. 6. Тургењева, којега првенци „Записке охотника“ изађоше пре четврт столећа. Он сада, пиемом од 8. | маја из Париза, захваљује што га се сећају, па додаје: „ја сам већ и онако сувише награђен саовећајем онога дела читалачке публике, која моју радњу не држи за бескорпсну.“ Срећни књижевници који се својим читаоцима тако могу похвалити!

СИТНИЦЕ.

(Надгробни натпис.) На гробљу Монмартру У Паризу златни се од скора овај надгробни натпис: „Овде почива Јосиф К, Он беше, на земљи мајстор што плете чарапе, данас пева похвалне песме милостивоме богу, који је његову радњу потпомагао, и ишчекује својих 8 момака радника,“

(Политика и вера.) У једној вароши државе Аркансас беше неколико дана изостала пошта. Тамошње новине пађоше се у великој неприлици, јер | престаше долазити новости. Оне донесоше о томе ову белешку: „Ако још који дан потраје ова одво| јеност од спољашњег света, то ћемо друге недеље доносити изводе из библије, материју за читање, која је већини наших читалаца још непозната.“

(Силна папуча.) Енглеске новине што излазе У Цариграду „Беуалб Типез“ доносе вест, која ће занимати сав мухамедовеки свет, Неки дервиш у Диабекиру, потомак пророка Мухамеда, имађаше једну палучу силнога, праоца свога. Судтан дочув за то нареди , да дервиш ту папучу донесе одмах у Цариград, јер је такој светињи право место у староме сарају (двору). Ту ће предрагоцена моћ изложена бити три дана, да је се верни нагледају и наштују.

(девештани магарац. Сијамскога краља Лаку пробуди једном магареће њакање и то га подсети да се чува од непријатеља, који се слремаше да га нападне. Из захвалности што се спасао заповеди владар вернима, да у напредак магарца сматрају као освештану животињу ида име магарчево буде особито одликовање п за људе, Кад на скоро за тим дође посланик из Хине на сијамски двор, представи та министар овако: „Великоможни Лаку, владаоче верних и василнога света, краљу белих слонова и чувару светога зуба! Дошла је из Хине једна велика магарчина и жели да ступи пред лице твога височанства.“

| | | | | | |

Издаје управа српског народног позоришта.

.

Ј)