Позориште

> о

Душан. Мучи!

Док Душану срце у прсима куца, Марини су дани цвећем искићени,

Сада ја провидим, шта су намерили

(а мном! Ову жртву иште моја круна Не ћу круне што ме по ту цену стаје!

Марица. Душане,

Душан,

Нек влада ко хоће: ја не знам

Изумевал“ срећу за другога, кад сам У несрећи пливам, Нека рекне отац Да је без разлога, умолићу тетку Да му одговори: Она сада уме Добро да оцени задовољство срца,

Марица.

Ах мили Душане! Преклињем те, немој Поред грдног бола што га трпим, да ме У страху остављаш, Повинуј се са мном Закоњу разума. Ти ви —

Душан. (Горко). (0 убога

Човечја нарави! На сурвини твоје Величине крути разум своје мрке Уздиже олтаре. Нашер срца рака Његово је гнездо. Не ћеш, хладни побро, Сахранити моје живо срце! Твоја Хладна мрежа не ће уморити моје Божанственим жаром разгрејано чуство У првима, Ја се твом закону ругам! Не ћу руке, коју пружа разум; не ћу (Сузе што он лије; не треба ми ерце, Што елеђено пузи за разумом, А ти, Божије питомче, ћерко плавог неба, 0 љубави — остај. — Није ли без тебе Живот по сто пута гори него хладна, Смрт»

Марица.

Душане!

Душан. Маро, поклони ми твоје Чисто срце; Маро, усрећи ме! (грли је.)

Мара (паче, Ја сам Бедна сиротица,

Душан. Твоје срце сакрива

Ова · сна Ја сам без њега кукаван Убог — дај га мени; е њим сам задобио Цео ввет, _

| Свака реч, Душане! Не даје се рука

· За сведока вовем, да је моје срце · | Твоје, да је моја рука. —

Марица (пачно.)

Моје срце данас горко осећа Да је твоје,

Душан (радосно.) Ба

Моје 2 Превклињем те, реци Још један пут да је моје.

Марица (тужно.) Узалуд је

Која држи скиптар Марици, Душан, Марица,

Ха!

Глава, Која спремна стоји за владарсву круну, Не клања се ћерки свота — поданика,

Душан. То су дакле речи твога мудрог оцао Опака заблудо, Душан ти пркоси! Не Ћу секиптра, не ћу; на част круна робу Ја сам човек! Слаби људи само деле Мир од борбе: цели човек тражи мира У сред борбе. Овде усред врта, овде У зеленом храму мога творца, овде Заклињем се теби, да ћу — —

Марица (брзо).

Не изреци: Душан, КЕ Морам, = Марица. Преклињем те, не изреци: Бог ће Са мојим животом уништити клетву.

Душан. Не ће; Бог је љубав, Љубав наша њему Најбоље угађа, Марица. Душане!

Душан. | Ја. њега _

Марица, 5

0 смилуј се! ; Душан.

Да је моја рука онде где и срце!

За навек код тебе!

Марица, Јадна Маро!

(Наставиће се.)