Позориште

ја

вд

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. у Вуковару 2. јуна.

После две године дана дође нам ваша народна позоришна дружина опет у походе. Ми јој ве овде -зарадовасмо као своме доброме знанцу и једва чекасмо, да почне свој рад Та нам се жеља испуни 13. маја. Тога дана отворила се арена пи у њој су приказивани ови комади: „Школски надзорник,“

пала овдашњем свету, а одиграна, су тако складно

глумци и глумице осветлали су себи образ тога вечера лепом и живом игром својом, која је у стању

то тек „игра.“ Тога вечера изашао је на позорницу као гост Л. Телечки, члан народног позоришта у. „Загребу, у улози Спире Грабића. Он нас је знао својом вештом игром тако задобити, да смо одмах

као што је и био. У недељу 14. маја приказивани су овде први

и испала је, и у целини и појединце, веома добро,

је за срце прирасло. У уторак 16. маја гледали смо овде први пут:

црте из нашег друштвеног живота тако верно, да бисмо чисто могли рећи: та тако што збива сен у нашој вароши. ( тога се комад и допао, % добра представа са свим је одобровољила наш свет, који „је живим допадањем попратио добру игру наших

зивањем те улоге задобио је допадање у нашега света. у

> четвртак 18, маја имали смо лепо уживање гледајући „Избирачицу.“ Наш млади писац те шаљиве игре, К. Трисковић, показао је тим делом својим да добро посматра наш друштвени живот и

му желимо од свег срца добру срећу на још неутрвеном путу српеке шаљиве игре. Ако и даље тако устера, то ће му на том путу нићи цвеће, које никад увенути не ће. -

У суботу 20. маја видели смо на нашој позорници први пут: „Емилију Галотијеву.“ У овом комаду имали су наши вредни чланови позоришни доста прилика, да покажу шта вреде у драми. И заиста они су теприлике обилато употребили, себи

| на дику а позоришту нашем на част. Маринелију

„Љубав није шала“ п „Честитам“ |

(ва та три комада нова су за нас, и јако су се до- | | шрокисава, па се тако морао овај комад.

Ти добро, да се већ не може боље захтевати. Наши |

| била, да те тако занесе, да и не помислиш, да је |

да има лепа дара за писање шаљивих игара. Ми |

пожелели, да не буде више гост, него опет наш |

пут: „Граничари. « Представа је ишла веома складно | на велико задовољство нашега света, који се дичи |

"и поноси, када види како му успева оно, што му | | „сапетости.“ Истина да је Доситије тешка улога за

„Мамицу.“ У тој тшаљивој игри изнесене су неке

| Доситије као што та је писац нацртао, За што дакле,

глумаца. Л. Телечки изашао је по други пут у | улови Мите Савића као гост и вештачким прика- |

| | | |

приказивао је Л. Телечки као гост.

У недељу 21. маја изпесе нам се на позорницу „бСаћурица и шубара.“ Овај је комад јако у вољи | нашега света; све једнако разбира: кад ће се да- | вати2 Ал није ни чудо, кад је то верна слика из живота нашег народа, коме мора годити, кад види себе сама на позорници онаког какав је. Па још уз то кад гледе Телечког као Арсу, онда му нема краја доброј вољи. Штета само, што наша арена кад је киша ударила, прекинути и тек сутра дан одиграти,

У уторак 23. маја давана су три комада: „Артаксерксес,“ „Пркос“ и „Доктор Робин.“ Први је комад за.нас нов и допао се као лакрдија, која. је још зачињена и лепим песмама, 84, које је музику зтотовио А. Милчински, садањи вредни управљач | нашег честитог позоришног свирачког збора. У | „Пркосу“ је изашла први пут као гост А. Телечкова у улози сокиној. Жива игра и лепо Чевање њезино изазвало је у публици допадање. Доктора Робина приказивао је Л. Телечки, као гост.

У четвртак 95. маја овде први пут: „Младост Доситија Обрадовића.“ Представа је у целини испала добро. Ту целину кварио је само по где-тде Лукић, који никако није могао да се отресе неке

почетника, као што је Лукић, ими му не бисмо ништа приговарали, да баш тога вечера не опазисмо на њему, да у појединим моментима уме бити и онакав

ла малаксава кад му није невољег мало више праве воље и озбиљне студије, па ће нестати све тешкоће, које се сваком почетнику у позоришној уметности чине да их не ће моћи савладати.

У суботу 27. маја овде је први пут: „Мати ин син.“ Комад је овај одигран на потпуно задовољство нашега света, који је више пута своје допалање изјављивао представљачима. (Особито је одликована била Ј. Маринковићка као ђенералица и Л. Маринковићева као Анка. Марковић ће бити добар Брупо ако се одучи загребачког патетичног, пеприродног говора.

У недељу 29. маја: „Добрила и Миленко.“ Муње севају, громови трувају, киша пада као из кабла, ветар уји, па ипак ни публици, а тако и сиромашшним предетављачима ни бриге, да се ману једни рледања а други приказивања у арени. Заиста редак пример храбрости и постојанства!

У среду 31. маја гледали смо овде први пут бенедикеову „Шаљиву игру.“ И ако су улоге у овом комаду као м у многим другим комадима све но-

–)