Позориште

/–

пе ФИРТ длљљљ~

био прави Небригић, а и Недељковић (бенковић), Лесковић (Перишић) Ј, Поповићева (Марица), Ј. Маринковаћка (Полексија), 80рић (Кључаревић) и Л,Хаџићева (Милица) упели ву се, да у доброј вољи одрже публику, што им је и испало за руком.

У суботу 17. јуна имали смо у правом смислу речи потпуног уметничког уживања, Тога вечера давана је „Оплетка и љубав“, и то тако складно и лепо, да би нам могла и многа већа, па и многа „дворска“ позоришта завидети, Лујзу је приказивала ИМ, Гргурова, Милера Мандровић, а Вурма Телечки, а тиме вам све рекао. Такав триФолијум могао би на дику и укус служити свакој позорници, Тако исто заслужују свако признање и похвалу: Недељковић (Фердинанд), Ј. Маринковићка (Милеордова), дорић (Валтер), Ј. Поповићева (Милерка) и Рашић (Калб), који ву складном игром евојом толико учинили, да се ми не сећамо боље представе од ове, од како је Вуковара, Рашић заслужује још похвалу и се тога, што није ни најмање претерао; ма да му се за то доста прилике даје у улози калбовој, и по допадању, којим му је пратила игру публика, могао 66 уверити, да се можемо допасти и ако се не дедачимо, Г,М, Гргурова, која се овде у гостима код своје родбине налазила, ступила је у улови лујзиној као гост последњи пут пред овдашњу публику, и то, као што чујемо, сва три пута бесплатно из чисте љубави и благодарности према нашем позоришту, кдјега је некада члан била, Живела!

У недељу 18. јуна: „ђурађ Бранковић,“ Представа је ишла да је милина била гледати, А и како не, кад је Бранковића Мандровић приказивао. У тој је улози Мандровић заиста „величанствен.“ У трећој радњи није остало ока, које није засузило: тако је знао игром својом потрести евакота, Велика штета, што је сметала представи олуја, киша и гром, који је за време представе при крају друге радње у шталу

хан

домобранског воњаништва ударио и исту

запалио, те је тако у публици за неко време велики жагор и хука бука била,

У уторак 20, јуна представљан је овде први пут: „Гроф Есекс,“ Ми смо јако захвални управи нашег позоришта што нам

даје све по избор комаде, ишто све пред-

ставе тако веладно иду, да су стекле потпуна признања и у овдашњега сетранога света, који наше позориште у великом броју полази, Тим ћемо начином нашим противницима и непријатељима »и сове и ве оне стране Лајте“ најбоље доказати, да ли емо ми „културфвит“ (0 самој представи имам толико рећи, да је испала веома, добро, Мандровић је као гроф Квеке синуо тога, вечера као сунце јарко, а сви други вредни представљачи наши блистали ву се као светле звезде на. своду нашег позоришног неба, Само тако сложно напред, па ћемо доћи на вивину, где ваб чекају нечувени

венци вештачке славе, На крају представе.

изазван је бурно најпре Мандровић, па поле готово сви остали представљачи главнијих улога, |

У четврта 22, јуна: „Париски кочијаш,“ Данас опет имадосмо за доста прилике, да се дивимо вештачкој игри нашег милог тоста т, Адама Мандровића, Те вештачке мирноће, која карактерише сваког правог уметника, тог природног играња, које не тражи да се публици на вилу допадне, не приметисмо ни на једном глумцу нашем, Не знам како стоји наше позориште, ал би свакако велики добитак био, кад би се гледало, да, се нашем позоришту прибави така снага као што је г, А, Мандровић, па било то вад или с временом, Свакако би ваљало да о томе воде бригу они, који су нато позвани, а ја овде изричем само скромну жељу наших вуковараца, Уз Мандровића заслужују да се с похвалом епомену: Ј. Маринковићка, (Мадлена), Суботић (Дарецо), К, Савићева, (Марија), и Рашић (Пијер), Недељковићу (Роже) имали бисмо вамо толико приметити,

да ни аристократе не веде у својим вобама,

у белим рукавицама, кад ву на узуру, И рукавица, као и све друго на позорници, том свету у маломе, има својих закона, које мора сваки глумац знати, ако не ће да се огреши о правила „етикеције.“ — јђ—р.

)