Позориште

долее 278 плљљље

ла

ит.

ПОЗОРИШТЕ.

(Народно позориште у Београду.) Први дан Духова беше последња представа ове сезоне. Давао се комад „Граничари“ Сав доходак од ове представе одређен је глумцу М. Цветићу, који пати од залале очију и налази се сад ради лечења у Бечу.

Други дан Духова даван је у овдашњем позоришту концерат у корист чешких полплављеника. На концерту је суделовало позоришно и београдско. певачко друштво.

(Народно позориште у Загребу.) За 13. (25.) месеца јуна заказана народна опера „Љубав и злоба“ од Лисинскога, одгођена је због смрти дра Деметера. |

УМЕТНОСТ И ВЕШТИНА.

(Вуковарско српско певачко друштво Јавор), у друштву са српским народним позориштем, пртређује у арени „код лава“-за четвртак 29 јуна (1 јула) сјајну беседу, које је чисти добитак намењен благајницама оба та друштва. — Распоред: ТК. део. 1. Туга од Хорејшека, певаће мушки збор; 2. Рондо бриљан, од Хумла, за клавир, уз пратњу квартета; 3. Последња ружа, од Флотова, певаће, уз пратњу свирачког збора, А. Телечкова; 4. Декламација Лазе Телечког; 5. Полка, мешовити збор, певаче Јавор. — П. део. Да је мени -љећи па умрети, лакрдија е песмама, у једном чину. — ПП. део. 1. Поскочница, од Прошека, певаће мушки збор. 2. Концерат, од Бетовна, за клавир, уз пратњу оркестра; 8. Лаку ноћ, двопев, од А. Милчинског, певаће, уз пратњу оркестра, Л. Хаџићева и Љ. Зорићева; 4. Ратна песма косовеска, од Хендриха, певаће мушки збор.

(Петрињско певачко друштво Славуј) давало је у прошлу недељу концерат за страдалнике од поплаве у Чешкој, на ком добровољно суделоваше пуковнијски свирачки збор.

(Јужно-словенска академијају Загребу доби ла је ових дана красну успомену од овога заштитника, владике Ј. ђ. Штросмајера — његов лик, који је

израдила у Риму гласовита сликарица Амалија де Анџелис. Ова велика слика представља вла- |

дику у природној величини, где седи на столици и држи у левој руци од чести развијен лист, на ком се читају његове на сабору 1561 (29. априла) изговорене речи: „Академија за науке треба, да је најплеменитији циљ душевне радње; то пак може бити само онда, ако се науци отвори врело у свеучилишту“ — речи које се односе на та два завода, које је он засновао и народ за њих усхитио. — Слика

беше у Риму изложена, те је у тамошњим уметничким круговима Стекла општу хвалу. Сад је смештена у малој дворани „народнога дома“ у Загребу, где се држе јавна академичка читања.

(Политехничка изложба у Москви), која је већ отворена, врло је величанствена, како јављају новине. Ради изложбе уређено је народно позориште, на што је градско представништво Љало 10:000 рубаља. У том позоришту играће 66 и после изложбе; док св не исплати, па ће се онда порушити, а на његовом месту саградити пово позориште, Све просторије изложбе скопчане су брзојавном жицом са, средишном управом изложбе. У историјском одсеку заступљен је Севастопољ са више од 80 великих Фотографија оних људи, који стекоше особитих заслуга за војничку славу Русије у боју код Севастопоља и тврђаве Малакова. Из разних азијских земаља приспели су у Москву предетавници знатних индустријских грана, који ће радити пред рус ком публиком.

Од стране Црне горе отпутовали су на московску изложбу Јован Сундечић и сердар Саво Пламенац. (Велик и леп концерат) бло је 17 јуна у Бостону. У збору беше 16,000 певача, а у оркестру свирало се на 1,500 инструмената. На концерту јо било више од 30,000 душа.

ПАРАНА.

(Словенско свеучилиште.) Ми Словенци, пише Зтоуеизкт пагод, плаћамо порез и то крваво. Наш новац, који тече у државну благајницу, није гори од осталих, Ако захтевамо словенске учитеље, то нам се вели: нема их. А ми велимо: дајте нам словенске школе, за наш словенски новац, дајте нам словенско евеучилиште, па ћемо одгајити себи словенске чиновнике, учитеље ит.д. Тако ће се многи таленат, који нема с чим да путује у стране земље, моћи изобразити код куће. Али узалуд ми то захтевамо и молимо! Но да видимо, како се другде по нашем царству ради. — Пештанске званичпе новине доносе повељу, да се у Колошу (Ердељу) подигне маџарски университет још ове 1872. и 78. школске године. Ту ее не пита угарски сабор, него се у напред рачуни да ће он то одобрити и прихватити. У читавом Ердељу нема више од 800. хиљада Маџара; остало становништво је румунско и немачко. За триста хиљада Маџара диже се свеучилиште о државном трошку, аза пет пута толико Словенаца, који тако исто данак плаћају, не диже бе иниверситет, шта више ни