Позориште

Переа 286

било је свирке на гласовиру уз пратњу оркестра, декламације и представе, Заиста ДоЕ је Вуковара трајаће и успомена на таку дичну беседу, Чист приход од ове беседе намењен је био у полак позоришту а у полак певачкој дружини, и као што сам могао разабрати добило је наше позориште до 125 Фор. а. вр.

Сутра или прекосутра оставља нас наше мило народно позориште полазећи у Винковце, Ми му вукозарци желимо сретан пут и добар напредак и лепо му захваљујемо на лепом и племенитом уживању, којег нам је дружина за време свог бављења, у: Вуковару дала, Заиста, ако ико, то се ми можемо поносити нашим позориштем, које је знало и у овдашњега странога света признања и похвале стећи, које што се добрих представа, које пак што све доброт и примерног владања позориштне дружине тиче, Само штета, што морамо одавде отићи е деФицитом, којега ће до 80 Фор. а, вр. бити као што сам имао прилике разабрати, Браћо вуковарци, хајд да осветламо себи образ, па да тај дефицит полунимо скупљањем добровољних прилога, Ј—р.

ПРИ Х 0 Д од позоришних представа у Вуковару од 13. маја до 28. јуна 1872. 1. Од претплате на 12 позоришних

предетава од 13. маја до 18. јуна 478 Ф. 50 н. | Мимо претплату пало на каси 104 „ 890. , | П. Од претплате на 6 поз. представа од 20—28 јуна , 177 •. 50 п. | - Мимо претплату на каси (а О Ш. Ван претплате на 10 позоришних представа, . 1056 Ф. 30 н.

Укупно 2023 Ф. 50 н.

Јован Б. Поповић с. р. меснн благајник позоришни, Никола Зорић с у. рачунар срп. нар. позоришта.

АНЕГДОТЕ. Из живота руског цара Павла 1. 1. Двоструко награђен. Једном после ручка дремао је цар Павле у својој наслоњачи. Било је лето и јака преџека, те су

због тога прозори од собе стајали отворени. Одмах у побочној соби седело је неколико дворкиња, које су се између себе тихо разговарале. Неки млад одважан официр од гарде, кога су госпе јако волеле, пролазећи онуда, хтеде с госпама да започне разговор. али му оне даду знак, да цар у побочној соби спава. Па ово одговори официр: „Немојте ме само издати, а ја ћу да учиним малу шалу.“ За, тим се одвуче лагано до прохора од цареве собе. повиче што је могао јаким мушким гласом: „блушај!“ и за тим побегне. Цар ђипи иза сна и страшно се разједи и како дворжиње не хтедоше ништа издати, већ се одговараху, да незнају, ко је викао. то цар пошље по команданта и наложи му. да му кривца кроз један сахат прибави. Командант је распитивао на све стране, испитивао сваку старжу. али није могао ништа да дозна. Знајући пак. да се са налозима цара Павла није шалити, у своме страху. довове к себи једнога младога војника и рекне му: „Даћу ти 200 рубаља ако признаш, да си ти викао. Цар ће те можда мало казнити, али шта ти је до тога2!“ Војник, човек одважан, пристане, добије 200 рубаља, и таки после једнога са-

хата ево ти команданта са војником пред цара. Цар | је међу тим био на све заборавио, а и јед га је | био прешао. Он дакле погледи на војника, и рече: „Красан глас! Подајте му 300 рубаља!“

П. Царска се не пориче.

Шри некој паради ражљути цара неки официр. што није умео да јаше. „Нека се торња на своја, | добра“ рече ђенералу. „Опростите, Ваше Величан-

ство,“ одговори ђенерал „он је сиромах, нема ни| каквих добара. „А ви му их дајте“ одговори цар и одјаше даље. И тако дође официр до добара, на, која, | се по царској заповести уклонио.

111. Малтески крст.

Познато је, да је цар био управитељ (61055-

| таејзђег) малтеског ордена. Он дакле заповеди, да

| му се зготове инсигније (знаци) великога крста која се о траку око врата носе.

После неколико дана дође пред цара млад званичник, неки г. Енгелхард, и преда цару кутијицу са крстом и траком, Пар се врло обрадује и одмах метне крет око врата, али трака беше врло дугачка. тако да му је крст дошао на стомак. Као што је већ био врло осетљив и сумњичало, одмах помисли. да су хотимице узели дугачку траку, да му тиме покажу, како је он мален за ово достојанство. Као муња окрене се, ћуши званичника и покаже му врата. У највећој јарости одмах пошље по свога, љубимца Кутузова. Овај затече цара са свим узбуђена, где хода горе доле по соби са крстом око врата, који је летио тамо амо! „Гледај само“ рече цар

| „како ме ови људи исмевају. Послати они мени