Позориште

|" __

А ле

ОВА ел

п раве је руке прихватио своју улогу и много нам опет зачинио вечер, Да смо сјегурни те нас није ухо невје-

рило, рекли бисмо, да је шаптаоцу бивао. по који пут омучан посао — али није при- |

лика да је тако. Игра уцјелице бјеше обла те угодљива,

ПОЗОРИШТЕ.

(Народно позориште у Загребу.) Земаљски сабор изабрао је нов позоришни одбор, који ваља да изради основу за ново уређење народнога, позоришта у Загребу, а према тој основи поставиће после са„бор неке законске чланке о народноме позоришту. У тај одбор изабрани су: Деренчин, Брлић, Маканац, Чоп, Црнадак, Вончина и Живковић, — Радосни смо што је народно заступништво узело у своје руке уређење овота по уметност, књижевност а и по друштвени живот важнога народног завода.

(Одбор за чешко народно позориште у Прагу) расписао је ове награде: 1000 рубаља за најбољу тратедију из историје словенске а особито чешке ; 1000 Форината за најлепшу шаљиву игру; 1000 5. за најбољу драматичну оперу, и толико исто за најлепшу комичну оперу, а 300 Фор. за њихове либрете. Рок је: до 1. јануара 1874.

(Позоришта у Русији.) Цар Алекса Михаиловић, од радости што му се родио син Петар заповеди 4 јуна 1672 да се сазида у Москви прва „Комеденскан храмина“. Како у тај пар није било домаћих глумаца ни позоришних дела, предао је сву ту ствар своме министру Матејеву, поштеноме народњаку, који је учинио све, што се тада могло. Познато је, да је под петровим наследницима више пута надвлађивао на двору немачки дух, који је окивао у тешке вериге бирократизма како сву државну управу тако и позориште.

У новије време много се писало и говорило ва, ослобођење рускога позоришта; оснивала су се друштва с наменом, да приказују добре игре у уским домаћим круговима; али бирократе не допуштаху ништа него све распудише, под изговором, да се народни укус не поквари. Домаћих комедија и опера има довољно, писаца и глумана и предоста; али за њих на дому места, нема, и дотађају се ствари, да човек чисто не би веровао, Док их сам не види и не искуси. Управа је позоришта у рукама Немаца, Француза и Италијанаца;

| своје дружине по својој вољи и

| И с овиме завршујемо, надајући се вечерав 15. опет обилну ужитку; на реду су »ђаволови записници,“ њемачка драма у три радње, пријевод М. Видуловића, Сад видјесте сами: у сто добрих часа | деђоше нам мили гости, а нек знаду, да је ово вријеме по нас прави год! Маљов,

изводе их наглумионицу како хоће. Руски компо. | ниста доноси своје изворне опере управи рускога позоришта, а она га отправи с тим, да је репертоар за ту сезону већ готов; а кад руски автор, тако отправљен, затвори за собом врата, управа не може доста да се нарадује, што је преводилац једва једном довршио офенбагтову. оперету. Госпођица Енгаличева, која са својим руским именом није могла наћи места, отиде у Италију да се прозове Елвира Анџели, те је тако срећно доспела на глумионицу московскога „великога театра“. У Москви свак зна, да је позоришна управа турила главу у песак као птица ној. Није једина Елвира у Русији рођена а у Италији крштена. То је дим! дим! дим!

_ Уметницима се не угађа, али ни публици. У Петрограду на 700.000 становника има 5 позоришта, међу њима две „оперне куће“. Велика оперна кућа је прекрасна зграда, са свим кадра да служи својој намени; али у њој је смештена нека руско-немачко-Француско-италијанска мешавина, коју зову „италијанском опером“. Половина је те велике куће дан ноћ празна. Опроћу ње стоји мања, по спољашности може бити још лепша зграда. Да је зидар прочитао у какој ећциклопедији чланак о акустици, била би та зграда леп храм за музику и драматску уметност, У тој кући певају руске опере; али их не ће видети онај, који се не потруди на недељу дана у напред да набави себи улазницу.

више пута наваљиваху, да се домаћа опера пресели из претесне куће у пространу, а туђа из препростране у ову, која би за њу довољна била. Али им „либералци“ одговорише са „уништиоци класичне уметности“ (ваља да офенбахових оперета > јер ретко што боље износе на глумионицу) а бирократе се отлушише.

У Москви је још горе. На. 600.000 становника два позоришта: „велико“ за смесу, и „мало“ за руску уметност. Да су у таким приликама сва места већ у напред распродана, ласно је веровати, али

Руске народне новине, а особито „Бирж. ВЕдомости“