Позориште

=

с ВО де

“8

Шумарековој, М. Савићева, спремили смо цвијетак одлучног признања, свака у свом кругу бјеше нам по вољи,

Пасторак Јулије, Лукић, бијаше прави ђак, а сва три пандура, Пешић, Хаџић, Бунић, ако и у ситнијим улогама, сваки на свом мјесту.

Предетава је потпуно пошла за руком, а наши позоришни свирачи удевише још и са своје стране прави нам ужитак врлим свирањем правих народних комада, прем да су врени у евој својој струци, те им опћинетво много захваљује.

(Сутра дан нам огласи позоришна управа драму „Ловудску сиротицу“, коју је напивала Шарлота Бирх-ПФајферова, знаница наша на добру главу, а превео А. Манлровић, Колико нав обрадова овај избор, толико нас растужи примедба, ла ће преводилац у данашњој улози лорда Ро– ланда Рочестра ступити као товт пошљедњи пут пред овдашње опћинетво, — Мандровић је човјек оштра вида и озбиљне ћуди; видио је, како се бијаше слегла бројна публика, а туо је, којим га свакичавним громким клицањем и ташпањем пратијаше читаве игре, Ако и нијесмо танкопрела чељад велика града, а оно смо свјевно становништво веромнога крајишког мјеста, пуни љубави за свој род, за његов напредак, вољни одгајати и достојно цијенити све што је наше а лијепо: као даје у свачијим грудма главио овај глав, — На крају игре плану дворје кликом и одвиком, и не даде му ни једна божја душа мира, дов се још једном не указаху лорд Рочестери Џена Ерова, К. Савићева, Пошљедни њихов дирљиви загрљај живо нас бјеше увјерио, да је спој складних душа дивна чарна слика, преугодна и богу и људма. А бијаше т-ђица Катица једнако и склона и врена, показати нам, да је то дика, кад тлумачка вјештина не запиње ни у ђујечима ни у главу, ни у појму, ни у твору, да је дика права и но њу и по нае,

изнесе на углед све танкоће, све промјене бурних оејећаја потмуле своје душе 6 оном живошћу, в оном јасношћу и красотом, ћутећки изрази тако оштро сваки овјећај а бесједом умјетнички доврши потпуну влику своје вјештине, да јој и овога пута, влањајући се одличној овој напредници, топле душе захваљујемо што љепше и врдачније, Млађе се биле угледати могу у ову радину, изврсну госпођу.

Ј, Поповићева— Јудита Харлејева — не застаде ни овога пута за пређашњим вечером, а жао нам бјеше гледати Бесију. А, Телечкова, у онако малом послу, премда та је обавила као обично евојеки, врсно. И мушкарчић Џон, 1. Хаџићева, и Адела, 1. Маринковићева, одтовараху сврби, а тако и капетан Енрик Витфилд, Зорић, Стенворт Лесковић, и остали, којима бјеху омање улоге допале,

Похвадити нам је елеганцију кретања у главним улогама, и добар наук, и ваљан пријевод, и лијепу музику, а признајемо и да се веома задовољни видјевмо према доброме напретку наших, домаћих наших глумаца.

"Још нас једном угрија мили те мили нап гост А. Мандровић 19 јула, хвала њему и брижљивој управи, Даваше се „Париски кочијаш“, Француска игра, која се може похвалити вилном живчаном напрегом свега, слушатељетва, Не ћемо потанко разлагтати вуд о А. Мапдровићу; сваку је хвалу претекла блага нарав, која овога умјетника обдари тако обилатим даром, Достане ли му воље; да напоредо корача с духом времена и кретом умјетничкога напретка — 4 за озбиљну науку ипоступно усавршивање

| јемчи нам његово родољубиво ирегнуће —

наша ће га умјетница вила прибројити међу понајпрве винове своје, а народ ће с поносом помињати име његово. 0 Клоду « овим доста, јер нам скромност његова не допушта казивати подробно, колико га пута изазва опћинетво и обаву цвијећем

Удовица Сара Ридова, Ј. Маринковићка, и похвалом, Путуј срећно, Адаме врени,