Позориште

те у наш род, па кажи вредном ти другу Тоши Јовановићу и Ружићу, како нам се

поносито надимаху груди, како нам зажа- | рише оче, гледајући твоју умотворну игру. |

И сав нам бијели град Биоград љубавно

поздрави; кажи по истини, да нијесмо од |

камена, Још једном, Адаме, здрав и сваку ти срећу!

Мадлена, послије грофица Дарецо, Ј. Ма-= ринковићка, прекрасном својом игром увјери нас, да смо и премало о њој довлије рекли, Умна ова жена из окљ ти сузу мами, из срца ти исеру креше, у глави ти ВИхор ствара, и блаженство право ти отвора — изврсном својом игром, Она ће јоши већма напредовати, о томе нема сумње, на понос свему српству.

Поред ње нас даровити Суботић, гроф Дарецо, изазва на клик; једногласан ЕлИк, Оваки је, оваки мора бити пријеварни пакленик, недостојан ни онога зрна, што му клету главу размреска, Није да бјеше само научио и промислио своју улогу, него је Суботић бистар глумац, који је кадар со-

| бом да занесе, и у дно злих вирова и своје | ватре да запреће опћинство, Част му, која | га иде!

Оно што је допало Марију, К. Савићеву | Роже оца и сина, Зорића и Недељковића, Пијера и Марсеља, Рашића и Лесковића : све је то играно тако прикладно, да је евав признао на крају: овако се предетављају значаји људски, и све им доброте и страхоте, дивне и кивне, бајне и сјајне, правне и егавне,

Представа бјеше потпуно успјела; музика као обично — изврена, Ките, вијенци ЕЛИК И одобравање помагаше опћинетву, да одоли изразу тајне своје захвалности,

А данав 20 јула, на Илијин дан, још и ту нам велику радост учинише драги наши глумци, да чујемо пратњу божје елужбе изведену вјештачким умјењем, Живјели сви! а нашему мјесту остаће дуго и дуго на уму, на врпцу; тврду им дајемо вјеру !

Даље други пут, М..... ов

% (Друштво) српског народног позоришта налази св сад у Руми, одакле ће после у Митровицу.

|- О»

за ЈА

ПОЗОРИШТЕ.

(Народно позориште у Београду.) Приликом ступања на престо српског кнеза Милана Обреновића ТУ., представљана је „Маркова сабља“, алегорија у два раздела, коју је написао Јован Ђорђевић. Лица: Краљевић Марко, вила, певац, народ; слике: 1. Деспот Ђурађ Бранковић са синовима Гргуром и Стеваном и кберју Маром , и турски цар Мурат П. — П. Турски пар Мухамед и босански краљ Стеван Томашевић; турчење босанских великаша. — ЈП. Сеоба патријарха Арсенија Црнојевића у аустријске земље, — ТУ. Борба Црногораца, с Турцима под владиком Данилом. — У. Устанак Милоша Обреновића 1. пред тековеком црквом. — У1. Предаја града Београда к“"езу Михаилу Обреновићу Ш. — УП. Срби око слике кнеза Милана Обреновића ТУ. — Ово је делце изашло и у штампи, и може се добити по 30 новчића комад.

(Народно позориште у Загребу). Приликом степанскога сајма даване су три представе; најпре гроф Есекс од Енрика Лауба, за тим две изворне

шаотзшаи

бо 52,

шаљиве игре: „Новакиња хрватскога глумишта,“ од Ивана Трнскога, и „Што жена може“, одЈ. Јурковића (по народној причи: иворани шаран). У среду 9. (21) ов. м. давана је вердијева опера Троваторе, у којој је као прва певачица суделовала ново ангажована госпођа Манцони.

ПРОСВЕТА.

(Госпођа Мирија Трандафиловица) у Новом Саду одлучила је о свом трошку да обнови, изнутра и споља, успенску цркву у Новом Саду. Племенита ова госпођа делила је до сад милостињу сиротињи, потпомагала је изврсне а сиромашне ђаке, и обновила је већ три цркве овдашње. По што је тако угодила своме религиозном осећању, надамо се од њезине родољ)бивости, да ће од појединаца и локалних задужбина погледати и на цео народ, те да ће — кад јој је Бог дао, а вољна је — потпомоћи и заводе који припадају целом народу, на корист и славу нашега народа, а себи на част и вечити

спомен. Живела и слава јој!