Позориште

1)

мо У НОВОМ САДУ У ПЕТАК |. СЕПТЕМБРА 1872, — ==

Це ЈЕ 6, ГОДИНА 1, (+ Л (0 3 () Р 0 БРОЈ 60, ви 24 ош Ф УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ИЗЛАВИ ДВА ПУТА МЕСЕЧНО НА ПЕЛОМ ТАБАКУ. — СтоЈИ ЗА нови бАД 30, А НА СТРАНУ 40 нов. мМЕбЕЧНо. —

ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ ц,

0 позоришној уметности код Италијанаца, Француза, Енглеза, Данаца, Шведа, Срба и осталих Словена.

Као што видите, ни у овај мах не шиљем вам беседе, којом је отворена прва предетава нашега народнога позоришта и и којом се баца истина лак али доста свестран поглед на развитак глумачке и драмске уметности код нас Срба. Ја ћу вам је по вашој жељи, тек у трећем писму саолштити, а данас, ако вам је по вољи, изволите се самном проћипо. питомој и миришљавој Јевропи, да видимо како у оеталим напредним земљама цвате позоришта и како се тамо позоришни интереси чувају и бране, Овака једна шетња, моћи ће нам бити као увод за треће писмо, које ће говорити само о нашим позориштима,

· Пођимо дакле прво у Италију, која је тако рећи колевка лецим уметностима, Позориште вам је тамо слободна радња, које ве може сваки латити, који има само

вор над позориштима, нити ву бине подвргнуте министаретву просвете, Код њих нема сталних позоришта као што их, Богу хвала, и ми већ имамо. И у најмањим варошицама има великих позоришних зграда, али се персонал мења сваке зафопе, а пре= дузимачи прте од вароши до вароши своје декорације измоловане на дебелој хартији; костим се јебично узима на послугу из великих позајмионица у Милану, Риму, и Напуљу, а врло је краван и укуван, — Један | =

воље и новада, Држава не води никакав над-

| талијански мимичар промениће вам за годину по четири места. У Италији немају | вам глумци никаквог пензионог Фонда, али · многе талијанске оперисте чланови су таквог једног Француског Фонда, који се зове: Азвостаноп (4 атбабев Чтатанупез, Ова ае0оцијација прима за своје чланове глумце свију народности, али, обим Талијанаца слабо има друге које народности у њезиним ретистрима. " Чееститост талијанских певача опште је позната; имају више мимичкога образовања, а чине дуже и озбиљније студије неро њихове и немачке и француске колеге, Ова боља спрема чини опет то, да их глас не изневерава и кад заиђу у дубљу старост. Речитативна драма стоји у Италији на. много нижем ступњу од опере, а и публика је толико не респектује; њезини су највећи уметници: Рики у Турину, Аделаида Ристори и маркеза дел Грило. У опште рекавши талијански глумци играју врдачно, топло, и од немачких глумаца у толико су бољи: што имају и више страсти и више оданости својему послу, Слабо ћете код њих опазити оних лених глумаца, каквих ћете у Германији доста наћи! Талијанац је од природе штедљив, по готову тврд; и како су боље плаћени од глумаца у Немачкој, то ретко који да не одвоји један део својих доходака за старе