Позориште

~ 316 ~

Младожења ће налик бити на њ,

ЈУ јајета што два голубија,

Голубије 2'о жеље твоје две,

К'о два зачетка, тако надиче! (За себе,)

Ако ни сада не разуме, да је Максим

младожења, а младожења Максим, онда Ћу |

и ја оставити у зачетку своје обавештајне мисли; а Дужде нека им после буде бабица! Анђелија. На њега наликр Убио га бог! Жесточије још мрзићу га с тог! Увудио све један невредник На подлу душу такав узет ли! Ат манимо ве твог младожење, Приповедај ми о Макеиму што! (Узима га испод руке:) Приповедај, приповедај ма што, Приповетка је свака о њем реч!

Радоје. Да знаш измамит, ко што рећи знаш! (За себе полазећи.)

Алт добро је, бар ће бити боља родиља него што је бабица! (Оду)

ПОЈАВА ТРЕЋА,

Дворана у дуждевом двору. Улази Иво Црнојевић Дужде и Ђорђе. Дужде (рукујући се с Иванон.) У души ми је мило, пријане, Кад помислим, да рода задобих, Што влада над тим дичним народом, Над народом, а над јунацима! Чувени сте по свету нашему Са вере ваше и јунаштва вам, А уздам се у веру јуначку, Да не ће вера рода издати. У незгоди, у нужди јуначкој !

| Иво. _ Нек вера место мене говори, А пријатељству нема погодбе !

Дужде. У души ми је мило, рекох ти, Што твога вина тако усрећих, Јер таст је њему дуждев силни мач, А пуница му пуна ризница,

Ђорђе. Трећина блага анђелина је, То њојзи даје љубав братинека.

Иво,

На благу хвала, пријатељу мој,

На благу и пријатељству вам!

Ја вама дајем вредну замену: Јунаштво наше и господетво нам; Ал благу вашем, вили вашојзи,

И латинскоме вашем понову,

И мом јунаштву, и говподетву мом, Још вреднију вам дајем замену: Та замена је син мој Мавсиме! Видите л тамо онај висок стуб, На том је стубу од камена лав,

У њега очи до два алема,

Што светле ноћу морским бродима, Кад из далека броде у Млетке; Још сјајније ву очи Максима, Засенуле би очи алемске

' Пред светлим сунцем лица његова,

Ђорђе. Анђелија је лепа девојка!

Иво. Аиђелија је красна девојка, | Ал кунем ви се Богом јединим, | И кунем ви ее врпским именом: Довешћу собом свата хиљаду Међ виђенима највиђенијих, " И међ њима ћу мога Максима :

"У хиљади му нема лешиега! (Наставиће се.)

тоа ва =—0———

СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

ТРЕЋИ ГЛАС ИЗ ВИНКОВАЦА. (Свршетак).

Цар Петар — Суботић — (комаду је познат садржај и развитак) и опет се показао посве на свом мјесту и обличјем и говором и држањем, а духовито му поматаху Лефор — Зорић, — маркиз Шатонеф — Недељковић — и лорд бимплеј — Лес-

| ковић, — Градски начелник Фан-Бет — Ра| шишћ — све натна на трајан грохотан сми| јехз добро те се није и сам за нама по| вео, што му наравно не пристоји. Добар ' бјеше Петар Флиман — Лукић —, добар | Браун — Пешић —, љупко бјеше заним| иво луче 4. Маринковићева — као начел-