Позориште

ДЕ

Филета. Помоз' Бог, господине ! Радоје. Да сам господин, ја не би е вама при-

јао. | Анђелија.

Да ко ти је господин 2 Радоје.

Мој је господин краљ Србије, бан поносне Босне, Херцег славне Херцеговине, господар Захумске и дете —

Анђелија,

Доста, доста! Зета; Јел то близу Црне Горе, је би л и ти оданде»

Радоје. |

Зета је она земља, из које зетови долаве Дужду Млетачкоме! Не бој се, теби пе ће доћи, ако ниси дуждева кћи; него ја вам Црногорац, нисам ни ја далеко од дуждеве зетовине, још ако ти ниси далеко од његове кћери, моћи ћемо се сложити,

Анђелија.

Па кад си Прногорац; да не познајеш

како год Максима Црнојевића 2 Радоје,

Макеима2 — Гледај ти за кога она распитује! Познајем га, знаш ли, као брат брата што познаје,

Анђелија.

Па реци ми, добри јуначе, је сил та видео скорог Говори, драги мој, је л био здрав и ве“о2 Је у спомињао Млетке2 Је Х поручиво штог

Радоје. Е Поручио је дужденој кћери, да ће исн доћи са сватима, што дођу по њу. Анђелија, Максим 2 Максим ће доћи Филета (за себе.) Шта! Усудиће се несрећни» Радоје,

И још нешто поручује, ал то ћу само.

теби да кажем, ал на само, да нас нико не чује, Ходи само, ходи! Не бој се, порука је, није поруга! Анђелија. 0% доћи ће, тиме си рек'о све, Алт о њем збориш, момче, ево ме! (Оде с Радојем).

Филета,

Шта2 Доћи ћег Ох, јесте, то је све Непрестан вапај моје молитве! Не тужи више, сенко маркова, Осветићу те, ох, оеветићу, Осветиће те жена твоја да! Кад оно сестре твоје грешну слаб Целив'о Ервник, чуо би му глав, Из моје ви га чуо одаје, Па мислиш, сад те љуба продаје, У мраку, мислиш, да га љубим ја, Па јуришну на свога такмаца; И издаде те жестина и мрак, Уби те крвник, мој животе драг! И живи још, још живи омрза, И освете већ над ми с окрза 0 недомашан завичај му крт, 0 живот његов, и о твоју емрт! Ал не жали се, жив је опет над, Не очајничи, покојниче млад! Осветићу те, крвник доћи ће, Што љубав не ће, мржња моћи ће!

(Изтргне нож и претећи оде.)

Кад оде Филдета, улази с леве стране Анђелија и Ра-

доје; Радоје носи један лист у руци, Анђелија.

Понеси то и е отим носи му

Неисписане тежње моје бол!

Ох, да сам нешто ја голубица,

Да сама тај поневем бели лист,

Полетила би, слетила би се

(6 писамцем тим и « осећајем евим,

Што у зачетку врце нови још,

Принела би му све голубица

(0 писамцем тим на испиван му лик

У неодољив загрљаја виг,

Радоје. (тласно.)

А би ли нашла евога сокола 2 И кад га нађе, би л га познала 2

Анђелија.

Би л познала2 Еј, слепи јадниче, Не познајеш познавања још ти! Би л познала; Та познаћу и вал, Што « оне стране мора долази, На брегу да л' је шетаћива срео, И да л је Максим видио га мој, Ох, познаћу и траг, што остави На воденом огледалу му ли!

Радоје (ва себе.)

Сирота девојка! Како би она познала, траг лика максимова !