Позориште
селе 881
миље
Да покрије наготу њезину 2
Ат моја ме срамота не мучи,
К'о твоја што ме мучи Максиме!
"Иг није зар срамота сваки јад,
„Што једе душу кришом претрпан > Максим (за себе).
Анђелији сам заверио се
Не издати милости потајне
Не допуштених састанака сласт Ни побратиму најрођенијем:
И веру сам јој до сад сверио! Па сад да кажем побри исповест» Та просто ми је; сад је свему крај! Аг не би ли отуђила га зар Довадањћ ми неповерљивост 2
· Да м угинуле спомен насладе Жив побратинства, сатре благослов > (Милошу) Ја знадем, ти ме штујеш, Милошу; . , И кукавца поштиват не би знаој
Аг ако дознаш јад мој и мој бол, —
Па док ти речем јад и терет тај,
На крепчије га срце положим,
|
| Обавикнуто рани крепчијој, | |
| | "
Учиниће се лакши мож бити, Ко шала можда, 50 лаврдија; „ Размазило 6' се твоје братннство,
А. не знам, је л ми дражије још шта,
Нер милошева што је милошта, Милош.
(0 дражој некој беше прије реч,
| же. » 5
ад убох, ја те шњоме затевох, усти шњоме — — — · Максим. Да! Да! Ево је!(0 де)
К | У
: 0. Милош;
5 ко
| А ја да етојим, да не помогнем > „Нека ми елутња руке везује
| Те нехотице снагу штедим још да већи терет, много већи јад. Па нека дође, вад још помагај ! "Ат ево их! — Задоцнио сви 66!
и (Наставиће се,)
.
глумци У ДРУШТВЕНОМ ЖИВОТУ.
ИСТОРИЈСКА СТУДИЈА.
Међу образованим народима у Европи |
нема данле државе, у којој би се глумцу · забрањивао покоп по обичају његове цркве; првацима између њих отворена су врата великаша; у уставним земљама они су државни чиновници; гдекоје груди ките се одличјем, којим владаоци заслугу опоштише; дакле: равноправност, осигурање и благостање, ордени! Шта треба још, па да
еманципација буде потпуна 2 Треба докава;
да глумци имају унутрашњег достојанотва, да имају племства, што га ни један владалац није кадар дати,
Глумац, као појединац, опоштио се, али цео сталеж не, да што За то, што је тек овај или онај глумац стекао гласа у друштвеном животу, сталеж — као целина, треба то тек да покаже,
Вредноћа позива но ће св дакле за овај мах доказивати, ал' тиме није речено, да сам
дух позива ту вредноћу исеључује,
Задатак је ове наше студије, да потражимо врело неким предрасудама, које дан данком трају; а смер је задатку: да отворимовесео изглед у бољу будућност,
Неки тврдише, да се предрасуда против глумачког сталежа повлачи од оног доба, откад је примљено хришћанство, наводећи као доказ, да бе свештенство од заманде па до данас жести на оне, који траже позоришта; али ако завиримо у старе класичаре, наћи ћемо, да је хришћанство ту предрасуду као готову препримило, — жалосно наследство, ког се ни до данас не можемо да опростимо,
Обазримо ве на народе, којих се истораја, своди даље од Грка, па ћемо видити, да је још у Кинеза и Инђијанаца било позоришта, чак у најранија времена куд камо на главу.
У њиховим нредметима, што их већином вадише из митолођије, огледају се нај-