Позориште

мм ВВа

~

чистији мотиви, Док Кинез у својим драматским играма описује истом свакидашњи догађај, сматрајући глумца тек као пукогр опсенара, дотле глумац инђијски — увек из реда свештеничког — уживаше части и одликовања, а збиља их је и заслуживао; јер је требало науке и вештине, да сву мртвом данас санекритском језику ваљано одигра комађе, као калидасин (Сакунтала, илити пола лиреки а пола драматски спев Џита Говинда од Јајадеве. Буд је дакле инђијски глумац већ по сталежу, ком је припадао, сачуван остао од сваке љаге, туд ву ее још и представе евапиле у култус,

Исто тако находимо, да ву и Грци у време Еехила и Софокла поштовали глумце, по што је глума стојала под закриљем државе. Познато је, да су и песници сами у својим комадима имали улогу, не губећи тим нимало од своје грађанске части, Како је Еехил умео свест јелинске народности, па и религиозно чуство пробудити, уз то пак и узвишену моралност створити у тој мери, да се чвршћи, енергичнији карактер развио, тако је и Софокле знао народ перивловог доба ганути моралном, посве човечанском величином својих јунака, која се разбија о непромењиву снагу судбине, ( Еврипидом, који је трагедију из земље објек· тивне природе и идеалног евета пресадио у сферу хладнога разума и субјективне оветљивости, почиње опадање вештине, а тим и вештака, као што се то усуђујемо рећи у супрот познатој шилеровој реци, Нема замерке шилеровој тврдњи: „Где је пала вештина, са вештака је пала,“ у колико је вештина производ глумпа, кад вештака, Само што ве овде мудролијом деле појмови вештине од вештака, који вештини одговара — дакле од песника, односећи уметништво — у опреци е драматичаром, — на глумца, рекао би је он крив, што се рђави комади пишу,

Еврипид је изазвао велико особље, а поквареност и багателивање глумаца у очима њихових суграђана отело је толики мах, да

из- |

је Исократ још год. 436 пре Христа про главио хипократе (претваралице) за најлуђе људе, који се ни труна не старају о благостању атинском,

Платону бу ипокрите истом надничари; Аристотел за глумце својега доба вели, да су сероз покварени, а то отуд; што ве не баве науком и философијом, Димостен, који је писао баш у оно време, кад су се представљале новије шаљиве игре, вели за говорника Еесхина, свога супарника, да нема характера по томе, што је пре био тдумац, Да глумци нису много вредиди, види сеи из тога, што Еехин на другом месту криви глумца . Тимарха, да се мита ради криво заклео, а Плаут ни пет ни шест, већ назва Филемона подводником,

Код Јевреја не могоше се никако одомаћити позоришне игре, ако се и јесу око њих бог зна како трудили Ирод велики и

Ирод Агрипа, а Фило их је по платоновим

идејама одбацио као шеодљиве. Плутарх шта више казује за неки закон, по коме атинеки сенатор није емео пивати шаљивих игара,

Код Римљана умно образовање беше узело практичан правац, чега ради никад не могоше Грке достићи, Волео ти је Римљанин једнога мејданџију, него стотину глумаца; у народан живот нит је продрла трагедија ни комедија, Разуме се дакле, да глумци вод њих нису били ни у каквом кредиту; искључише их из свију еснафа и заната, одузев им ева грађанска права,

Изузети ваља суделаче при ателанским играма; само што је те импровизоване „забигав“ или „зафугаз“ римска младеж 84држала за се као монопол, напрема глумцима од заната, Кроз овај мрак предрасуде сјаје као звезда само једно име, а то је име глумца Росција, учитеља речитости и пријатеља цицеронова, Ипак Цицерон желећи та похвалити, изјављује своју хвалу са неком резервом сажаљења, говорећи: „Ако и јест Росције такав глумац, да нам се чини е је он тек један вредан, да на позорницу