Позориште

ауљиемх

37 343 ~

нашој позорници још два, загребачка, члана т, Сајевић и жена му, у жељи, као што чујемо, да се стално настане код нас. Ми не познајемо рад ових чланова на позорници, али њима је предходио леп глас из Загреба и ми се усрдно радујемо том времену, кад ћемо се моћи њему одазвати. Овом је променом на сваки начин добило нате народно позориште и ми очекујемо с правом и боље представе но што беху последње зимне сезоне,

И одбор за грађење позоришта учинио је све могуће, да публици ове зиме буде прајатнија посета позоришта, нето прошле,

„Дворана је богато и укусно искићена; 10-

зорница је из основе промењена, тако, да се сад завеса и кортине могу дизати у вис;

КЊИЖЕВНОСТ.

" (Руђин.) Сад је баш изашао: „Руђин,“ Роман од Ивана 6. Тургењева. ( рускога превео Вл. Арсенијевић. (Сликом И. 6. Туртењева.) У Новоме Саду, српска народна штампарија, 1872. На мал. 3-ни, УПЕ, 189. стр. Стоји 60 н. а. вр. Иван Туртењев је за цело један од првих писаца романа и новела у руској књижевности, То му признаје и руски народи цео изображени свет, који је бар у преводу имао прилике, да се уповна са дивним умотворима његовим. Па не само то, него п Немци, који иначе вису баш издашни хвалом, кад се то тиче нас Словена, не могоше куд ни камо, него признадоше Русу Туртењеву, да заузима и једно од првих места у светској књижевности. „Шекепир у повели!“ — тако рече за Тургењева један немачки критик. Веома, добро каже преводилац у свом предговору, да Тур-

тењев износи у својим романима и новелама мане | и неваљалштине, које треба поправити, ако се хоће. |

напретка, ако ве хоће правога живота, Туртењев уме све тако лепо да прича, тако лепо н живо да опише, да морамо веровати и у оне ствари, које нам иначе изгледају невероватне. Ми све видимо својим очима, чујемо разговоре својим ушима. Те његове особеживе пред нама, те и не помишљамо на, то, да о њима читамо само са мртвог напира. Баш у томе сликању особа 'Тургењев је велик, ненадмашан. Ми препоручујемо нашем читалачком свету „Руђина“, о ком и немачки критичари веле, да је

машинерије за дизање и спуштање сатрађене су у мањем облику тачно по бечкој и београдској позорници; седишта се раде и за мало моћи ће публика удобније седети, него до сад, Овим тога довршене су зграде около дворане и смештена је у њојзи гостионица да би посетиоци могли пре и после представе отпочинути или вечерати, Тако можемо сад према прошлој зими рећи, да имамо цело позориште, и то лепо и удобио позориште,

Циклув представа, отпочео се са шаљиВом игром „Ни бригеша«“ од нознатог нашер позоришног писца г, К, ТриФвовића, 0 комаду самом, који ће се још један пут представљати, товорићемо опширније у броју тто долази, М.

то један од оних мајсторски израђених карактера, каквих нема сва немачка књижевност.

“ (адници) Нвашла је нова књига: „Јадници.“ Роман Виктора Ига е Француског превео Мита Равић. У Београду у државној штампарији 1872. На, 16-ни, 168 стр, Стоји 40 и. а, вр. — Цео ће роман изнети 17 свезака. Сваких 20 дана, изаћи ће по једна свеска, а последња, свеска донеће имена, претплатника, животовис Виктора Ита и слику његову, Ко се претнлати на свих 17 свезака добија их ва 6. Фр. и то све тврдо укоричене. У „јадницима“ се црта цело стање данашњег друштва; описују се све мане и несреће његове, али се излажу и светле идеје, које га воде, и узвишени узори, за којима оно тежи. Поред обичне материје романске, ту се расправљају Филовофека, научна, политична и ексномна питања, што потресају данашње друштво. А све | је то тако ејајно изведено, п тако лако исказало, као што је само кадар Виктор Што „највећи ђеније | што га је произвео овај век,“ као што вели славни Кастелар. Шрочитати „јаднике“ значи познати из темеља свет и време у ком живимо, раширити по-

тлед свој, видети безграничност, сватати поводне:

| идеје и правац садање цивилизације, једном речи: | вначи — образовати себе, — вели веома згодно | преводилац у своме позиву на претплату. Мислимо | да нам неје од потребе препоручивати нашем свету | Ењигу, која се сама собом најбоље препоручује.

Издаје управа српског народног позоришта,