Позориште
У СРЕДУ 20. ДЕЦЕМБРА 1872, ~, 2.
бо У НОВОМЕ САДУ
+ ГОДИНА ], > | КВ, и НА | УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА нови сад 40, А нА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО.
—- ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ,
МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ.
Трагедија у 5 чинова, с певањем, написао др. Лаза Костић, за позорницу удеско А. Хаџић, музика од А. Максимовића.
(Наставак.)
ера
Иво. Лепота 2» Цура2 Љубаво Састанак» А која је проклета цура та, При војојзи заборављати смет На среће своје светлу невесту» даборавит да смеш Анђелију. Јединицу у дужда млетачког ! Несмислениче, реци во је таг
Максим. Јединица у Дужда млетачког! Иво. То рекох ја! Максим. То исто велим ја! Иво; Она те зовег Зна л тег Знаш је тиг
• Максим, И ја је знам, и она мене зна! Иво.
· Не реко л теби, момче, одлази! Јер нисам сазво овај сјајни збор, Да слуша вољан твојих прича лаж!
Максим. ј Па нек је лаж; ал ако је баш лаж, Од овог није црња писмена. Извади једно писмо"и пружи га Иви. Иво (по неком читању.) Анђелија 2: И збиља она је! Кад ово диса, Тамо бејах ја ! „Испросили ме,“ вели, „али, не ћу ја“
#
. .-- +
„Већ ходи ти да с тобом усеочим !« И не зна, јадна, да би ти мој син!
Испусти лист. — Мали отпочинак.
Чувари, пазте! Никог не пуштај: (Пође вратима.) Ни Милоша ! Ти, чувај, Надане! | дамениће те Милош, сине мој,
Милош се звати, он се Максим зват“, Младожењи деверисаћеш ти,
А чим се свати, враћајући се,
Превеву преко мора јадранског,
Теби ће љубу Милош предати,
Милош. Елем је истина!
Иве.
Јест истина! Поштену ми је Милош дао реч; _ Поштена душа знајућ друга страст И опет јунак —
Максим.
Милош не зна још!
Иво,
Шта рече» Милош, Милош не зна још! Ни побратиму не повери зар>
Максим. Ни побратиму! Ал још има кад, Потражићу га, знаће овај час! (Подази). Иво (задржи га, Ни маго да се неси! Остани!
(Наставиће се.) |
па зоо