Позориште

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

» („Марија Стјуартова.“) У среду 18 децембра гледали смо у нашем позоришту „Марију Стјуартову“. Ова је представа била по нас већ по себи занимљива, а још више с тога, што је Марију приказивала Ј. Сајевићка, а Мортимера А. Сајевић, чланови народног позоришта у Загребу. И ако је тешко по једној јединој представи опенити како ваља игру глумчеву, то ипак већ сада можемо слободно рећи, да су обоје добри, вешти глумци. Још ако се одучеод рђавог наглашивања и од говора, који је против духа нашег језика, то ће у њима добити наше позориште веома много. Ми се за сада не ћемо упуштати у подробно оцењивање њихове

игре, ал ипак не можемо пропустити, а дане учи- |

нимо неке примедбе. Сајевићка нас је са свим задовољила у првом, чину. Ту није била само несретна жена п мученица, него је изнела нешто и од

оне вештине и умешности, која нас је опомињала на |

пређашњи живот маријин. Мање нас је задовољила,

у трећем чину, у ком није имала у почетку до- |

ста ватре и заноса, а после опет није умела да обележи потпуно гњев и јарост, страх и трепет, Сајевић је био Мортимер као што га обично приказују глумци: ватрен, племенит, занесењак. По нашем мишљењу Мортимер је карактер, који с рачуна приликама па се по њима довија, претвара и за оно издаје што није. бамо у својој страсној паклоности показује се онакав какав је. Само ту и нигде на другом месту заборавља се и долази ван себе. дн хоће да живи, да љуби и да ужива. То је кључ

одушевљен |

пратила живим допадањем и на послетку Ј. Сајевићку и Сајевића два пута изазвала.

(„Пркос.“ „Муж у клопци“.) Оба ова, комада приказивана су у суботу 16 децембра. Стари познаник позоришне публике, који је из живота пренесен на позорницу иту ве умео е чашћу да одржи неких дванаест година, прибавио је публици опет неколико тренутака пријетне забаве. Комад „Пркос“ знаде у нас сваки посетилац позоришта скроз и скроз, и опет је вазда готов, да га радо гледа и слуша, јер је то парче живота, које се приказује на позорници, а свако је весело расположен, кад види како се оно мало природног контраста пред очима му весело заплеће и расплеће.

Комад „муж у клопци“ давао се данас први пут. Исти је по наслову шаљива игра, али то се има узети у Француском смислу те речи. Хектор Дириво (Недељковић) је Француски богаташ, који се, има томе две године оженио Лујзом (Сајевићка). У њих служе Жан (Рашић) и Жоржета (Л. Хаџићева). Дириво нам излази одмах с почетка како тражи неки „Шеј Фаллопг, љубавно пивамце, којом га нека непознанка зове то вече на састанак. и кад не нађе то писмо употреби ту прилику да нас обавести, како му је жена страховито љубо-

| морна. Лујза види како јој је муж нешто ушенрт-

према Марији |

за мортимеров карактер. Маринковићка била је.

добра Јелисавета. Јошт јој је мало више ваљало

пазити на то, да боље означи и говором и покре- |

"тима сва она места, која траже већу иронију и

претварање. Суботић (Борли) није био за доста 0- од њега дозволу да иде са својом заручницом Жор-

онај вешти лржавник, који је уверен, ла се Еиглеска само тако може спасти, ако се одржи протестанство. Он штотоп ради, ради то по државном разлогу. То нека има на уму сваки приказивач борлијеве. улоге, па ће одмах моћи приказати Борлија по пишчевој замисли. Недељковић (Лестер) није се свагда владао тако, да би се могло разумети да је улраво он тосподар у Енглеској по наклоности срца јелисаветиног. Лестер воли управо Марију, и само се претвара кад говори о љубави с Јелисаветом. То ваља добро обележити. (0 осталим приказивачима 38 сада толико, да имају сви заслуге у томе, што је ова Представа у целини складно и добро испала. То је признала и публика, која је пелу представу

љио, салеће га да пије с њоме теј, да остане код ње, да јој прави друштво. Дириво је узнемирен, хтео би да умакне, ал не може, тражи разних прилика, да учини шумангеле из куће, али госпа хоће да га прати ма и у најмању шетњу. Тешкајући се и зевајући седне са својом женом за теј, пошто је још једном покушао да у књигама на столу нађе тражено писамце. После теја повлачи се свако у своје спаваће одаје. Дириво-а копа црв да умакне и пошто премишља како ће то да изведе, иште Жан

| жетом на игранку, да би јој приказао развратност

тих забава. Дириво употреби ту прилику, приволи Жана новцем да остане дома ида ћути; позајми од њега лакајску либерију и шешир и тако преобучен умакне и оде на „рандеву“. Лујзи не да опет црв љубоморе мира, враћа се да ослушкује, да ли јој муж доиста спава, натрапа на Жана, који тек да избрбља све оно што је обећао да ће прећутати. Жоржета уплашена вратаром (који је у овом случају „судбина јарац“) да је Жан отишао и без ње на игранку види Жана да је остао дома. Жан признаје да је место њега Дириво отишао. Лујза нађе међутим писмо, сазна траг, облачи сеу собаричин домино, те хајд у потеру за својим красним супру-