Позориште

целу ствар, видићеш да је пуко лажно „курмахерско“ удварање. То нам много пречи те не можемо до ваљане декламације доћи. Шесто се заиста нађе одличан вештачки дар; само му још мало Фали, али ко ће то да му каже, то не сме и не може изустити ниво. Штета за такав кравни дар и жудњу за вештином! Шта одликује дилетанта од вештакаг Критика — гајење и школа критике ; не дар, јер често имају га обоје, Из овог разлога заиста похвалан је летошњи корак свесних београдских глумаца, који појмише важност критике по њих саме и с тога је јавно заискаше, Можда ћете ме потсетити на то, да дилетанат има добар пример у вештини на "позорници, па ту се може тумачењу осећаја привикнути, Ја признајем то, али цигло кад се тиче драматеке појезије, Овој се може дилетанат од глумаца научити, ако претпоставимо, да има урођен добар укус, којим распознаје истинску вештину од лажне. Али сасвим је инако ва декламовањем лирских иепских спевова, И баш највећа погрешка, којом нам далетанти, тумачећи ваке осећаје, уши парају, лежи у _ томе, што већи део између њих познаје само · позоришни начин представљања и тумачења, те после само овај присподобљује евима "врстама појезије, Па а сами глумци, који на позорници представљају изврено, падају често као декламачи у ову погрешку. Не приметисте ли, како славна: певачица из опере просту песмицу у концератекој дворани опљени од нежне јој свежости кад се погрешно послужи грандијозним театарсвим маниром> Исто се деси и јунаку од Будиса, који нас је игром крупногласног Карла Мора изван себе довео, кад почне да декламује какву једноставну лирску песмицу или глатку романцу таком жестином, као "да ће еве да обори што је на. земљи, у место да нам изнесе прижељкивање славујево, Развученим среско-маниром у декламацији и патосом театарским, чему се на позорвици привикао, уништи мијомир њежне,

благе осећајне лирске песмице, и карикише

рефлектовану глатку приповест. Нагласке

драматичних страсти са својим звуцима, са својом стрмом изменом гласова пренесе он на поље едегичног јадиковања, Такав је глумац у стању публици исказати, како ује- | сен лишће пада са потмулим тужним звуцима, с погледом и покретом као кад представља оца, који је своје рођено дете тај час сахранио. Уздисај преврне у очајнички | крик, преврће очима, грми, шапће и сред тихог шапата, као запушач боце шампањске, јурне јако акцентујисаним громким громогласним речима. Тако декламује глумац, који хоће да дође до јефтиног признања у велике светине,

Главна је код нас погрешка, што сене увиђа, да лиричан спев изискује са свим други тон предавања него драматски, 4 овај опет друкчије се изводи него песма, у којој се приповеда и описује, Но нека, ми је допуштено, да своје мишљење још по нешто прецизније Формулишем.

Може се десити, да је песник присутан, кад му се производ декламује, и кад му се мисли учинити почаст тиме, ако му се дело што грандијозније изводи, а овамо песник веди као на иглама и усиљеним сметкањем крије потајно страхо-

_вање. Како тог Казаћу вам. Прва и нај-

јача је жеља песникова, да га разумеју; да, му мисли слушаоци лако и чисто, неосакаћено ехвате, јер вамо тако могу имати утицаја на њих. Према овом првом изисБивању песниковом да му се спев разго-

ветно изведе, остаје му све друго у присенку и као вештачки луксуз, који има вредности, кад се оном главном приљуби, али где нема овог најглавнијегћ, ту се оскудица не да ничим залечити. Ја сам уверен, да је сваком песнику пријетније, кад му се стихови изнашају просто и једноставно, али ијасно, него блеском промишљене вештине а неразговетно, (Свршиће се.)

Издаје управа српеког"народног позоришта, + 2 ~

=