Позориште

= 5 5 и КЕ ~~~ У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 6. ЈАНУАРА 1873

И 0 о ара = ГОДИНА 1, = + БР), #

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ бАД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зА жиг СВАКИ ПУТ.

МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ.

Трагедија у 5 чинова, с певањем, написао др. Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића.

(Наставак,)

КЕ ер вени = Максим, Дужде. Па пошљи ми га: еденца требам баш! Баш ваља, старче! Ваља пеема баш! Упути га у дуждев само двор, Неисказано каза заиста! (чевујем га! — Збогом чувидо ! (Оде) (Анђелија устане и кити венцем гуслара.)

Иво. Па шта ћеш, етарче, како ли ћеш сад» Јеви ди гуслар, јеси л песник тиг Ко не зна, мисли е ви невеста, На глави кад ти венац види тај, И стидљиву ти спази ћутљивоет, Што премишљаш те не започињеш, Не захвалиш се песмом вреднијом > Већ сео ви ту, па нијаш ве Бо гем, Аво ви слеп не мораш бити нем!

Надан.

Па тај да влада Црном Гором зар 2 Видовит слепац, јахач објашен,

да шалу није, мање још за рад,

А то је само мени сад занат! Гувлара, рече, слепца треба он» Видовит слепац бићу ја му сам, Из једне само маске у другу: Вевелимо се; свадба, покладе,

И нако је лакрдијама чав!

У шали ћу да стрмен обиграм, Надан (за себе)

У шали рећи тајне збиље реч, Изазиваш бевомучниче гром,

У шали гледат суновратан пад, Што из облака моје чувиде

У шали стићи свог живота над! У провали ти грози свави часг Сватовску тајну дужду издати Изазиваш га Буди на опаз!

И овако могу, могу сваки чаб; Дужде.

Алт уверит га тек овако знам! ( ђ ; Тумачићу ти песму туњаву, Не дирај, пријо! Не дирај га сад! Да плане дужд, да крвљу згасне плам, Дов чилих мисли број исповупи

У освети на дома свога ерам! Под мудро чело, к'о под висо град, А вукавне ће стрепит' војводе Оданде да их на мах изгони

да страхом што се само поводе! И с победом их врати опета, Веселимо се давле сватови, И од њих прими леп и богат плен: И нако је лакрдијама час! Од лавра лист и нашу драгоцен,

5 влепца пи да ти није стид, | Максим (Надану) Одепотом тек ћеш славан стећи вид! Започни! Разговетно, свечано!

(Оде. а У Надан (пева) и. Два се тића побратила, до два сокола, ТРЕЋА ПОЈАВА. По сред боја, по сред мила, посред покоља, (Свечано окићена дворана. У среди Дужде и Иво, уз Дужда Крили су се загрлила побратима, два,

Милош, а уз Иву Анђелија, с леве стране млетачка господа У бој | и пред њима дуждев гондолијер, а с десне војводе српске, У бој лете, ране љуте, рана су им сва!

ИРЕНЕ Ибемањ, лрерудиси пр вувкадиц Гуоааруу мртва Тако тићи загрљени предетају свет, Максим. У очи дизања завесе чује се гуд од гусала итапшање.) Бела једна голубица сусрете им лет,