Позориште

ћ

ЗА А

1 П

Ал ако речеш праштајући реч, Не збори више, боље — боље мри!

(Шуцњава све јача, удази Јован Капетан.)

Јован. Издајство, кнеже, зло и помагај! Дружина поче милошева бој И отпадоше кивне војводе! Јунаштву већ је верних наших рај, Јер тебе тражи сваки помишљај !

Иво,

Усудише се кукавице зарг Дечурлија се буни Хоће прут»

Ат пази, дере, посдедњи је пут! (Вади мач.) |

Уз Максима ми остај, Јоване, Да не прави од себе повора, А оне ћу утишати већ ја! (Одлази.)

Јован, Шта 2 Ја да чекам, ја да дангубим Док браћа моја живот губе своје _ Здрав, Максиме ! Ал здравиј да је бој! (Оде)

Максим.

Отвори очи, свани, погледај, Једаред само погледај ме Још (Милош дигне главу). Ох, тако, данче мој, ох, тако, да!

Милош,

Од мене — просто — провто да ти је! А Бот — а Бог — идем—та— питати! (Издане).

Максим.

Не одлази, не одлази му с тим, Јер све врлине да ти мери тег,

Ни један грех, па ту да рекнеш реч,

да моју душу спас да замолит, Превагнуо би грех страховито

А аранђо би мачем пламеним

Пред рајски врати ев овако. (Прободе се,) Да! Баш добар беше, добар — беше — мах! И рука беше јача — од — ерца!

(Падне на Милоша и издане.)

ТРЕЋА ПОЈАВА,

(Бојаште. Сумрачак, Долази Јован Црнојевић и Дуждевић,

за њима воде наоружани момци везане војводе.)

Јован,

(Сунчано лице заћи мораде,

Да ситне звезде буду виђене;

Да спасен буде витни живот наш, Помрачити се морад иванов,

Јер смрт му беше емрт и покољу ! Обесни вуци паше у стадо

И паестирека теЕ навити их крв, 'Ал жао нам не би крви било те, Да и ти вуци стадом постану.

Одрешите им свезе, момци, те, Опасујте им кобне мачеве, Па нек бу прости, нек су слободни!

(Момци дреше војводе).

И с отом свезом нека знају сви, И онај чвор нек буде пресечен, Што ивина у Дужда веза реч, Та реч је ту порекла нема смрт! А с тобом ћемо сине дуждеви, Кољишта српска гледаоче туђ, Угађат сада уговор нам нов, На гаришту нек опет буде кров!

Кујунџић (вади припасан мач.)

Да живи Јован, да нам буде кнез, Господар Јован да нам буде жив!

• Све војводе. Господар Јован, жив нам био, жив!

Јован.

Слушајте, браћо, чујте господо! Владарске бриге примам понуду, Господар вамо бити не можем; На мени није да вам будем кнез: Господарско је име живо још, Јевровима нек њим се поноси, Нек нови круну, нека круни сја, Тек десна ћу јој рука бити ја, Па где је збиља, виде ли је ког Не нађе л је у двору Дуждевић >

Дуждевић,

Не нађох никог, двор вам беше пуст, Анђелија сад онде тамнује,

Тек где ког еретох, хитна, журљива, На бојиште што стићи беше рад, ЈУо другдаш нема умирати кад!

Јован,

А погле тамо! Погле! Ко је тог

Је л сенка какваг Ил је живо штор Путањом се веруга узаном

Те месечином амо долази,

Је х она тог Је т то Јевросима 2

Јевросима (с поља.)

У ред! У ред! Па пушке пуните! Избаците их еви у један мах, Младожења кад прође с невестом,

Нек сваки зна кад вина женим ја!

Сад пади ! Пали! — Ду — ду — ду — ду — ду!

(Улази, на глави јој калпак у руци мач,) Мир! Мир!Мир сватови! Мир, господо, мир! Јован,

Јевровимо ! Стрино! Добра мојастрино! Чујме Чуј!

(Свршиће_ се.)