Позориште

У,

где се у рецитирању ма каква глумчева 0с0-

бина јасно појављује и опажа, те се тиме

често помрачује карактерна слика. Појави лисе манира ма у извесном понављаном запевању;у оштром наглашивању кратких Последњих слогова, или у извесном затезању у говору, или у једноставној декламацији, увек ће манира помрачити слику караЕтера. што бе приказује, и ми емо увек место карактера правог гледати случајног привазивача, бамо онај, који у глумачкој уметности ствара праву карактерну слику, као што ју је песник нацртао. тај је безманире, а то је најузвишенија ијна јте жа мета уметности, и само тлумап без манире, т, ј. глумац, који не износи на видело своју личну особу, моћи ће нам потпуну илузију прибавити.

Маниру не треба ни на који начин сматрати као неку препреку коју је природа дала. Телесни недостатак или шта више каква ортанична. мана немају никаква повла са маниром. дна је поникла из слободе и може се исто тако улалити слободом духа. Мефистова реч: „Куда сте се амо довукли туда моратеи напоље,“ важи потпуно и за маниру.

Као год што је овладала човеком, тако се може отерати слободном отважношћу. Прави увров постанку сваке манире треба тражити упретераној нежној индивидуалности, 7, ј. у неком уображењу престављача; који хоће гледаоцима да престави нешто овобито, ввојствено, што још никад није било. Том мишљу вођен, приспе човек лахко до нечег ванредног, те негује у себи на представи нешто са евим индивидуално, чиме се од свију других разликује. Томе ве придружи још и рђава употреба, овобито у глумачкој уметности, да неке знатније глумце, узму себи за узор, те обично више њине мане него ли врлине на видело поновљено 'изнове, То је ва свим природно да је лакше приказати овобеносвт, од општег уметничког земљишта што је раздељено, него ли у истини истинито и опште, Јер ово последње не да се никад копирати, већ се мора увек на ново стварати. Само особено, од општег вештачког земљишта раздељено, може ве копирати. Отуд она појава, да се лакају много лакше копирати мане и негативне стране правих и сјајних уметника него ли праве врлине њихове,

(Свршиће се.)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

% („Маркова сабља“) 14. јануара као на дан светога Саве била је у нашем позоришту свечана представа. У славу тога дана приказивана је први пут: „Маркова сабља“, алегорија у 2 дела, с песмама, од Јована Ђорђевића. Други део написан је нарочито за нашу позорницу.0 самом комаду и о целој представи говорићемо првом приликом опширније. За сада само толико, даје наш свет као с неким тако рећи пијететом гледао тај комад, који је пепао да већ не може боље бити, г на задовољство публике, која је допадање своје бурним ташпањем и одобравањем изјављивала. Од слика у комаду најбоље ву се допале нашој публипи ове: Сеоба српска под патријархом Чарнојевићем. — Борба Прногорада с Турцима под владиком Данилом. — Доситије Обрадовић. Сава Текелија и Вук Караџић и њихово славље. У опште цела представа тако је запела нашу публику, да је дуго и дуго бурно п то све дотле изазивала управитеља народног позоришта г. А. Халића, док се пети није указао и на укаваној му се почасти захвалио. На крају изезван је био јин и г. Бунић, машиниста народнога позоришта.

ПпПРАВНИШТВО. » (Др. Балтазар Богишић.) С радошћу поздрављамо тлав, да ће др. Балтазар Богишић, сада професор на одес-

КОВ

тш%ћ

| ском свеучилишту, скорим доћи на Цетиње, да изради законик за Прну Гору. Богишић је најславније познат као познавалац словенскога права и у колико се ми радујемо, што ће така снага радити на црногорским законима, не сумњамо, да ће и његовом словенском родољубивом срцу ласкати, што му паде у део тако велико дело, које ће му трајну славу стећи. Млада држава, јуначна, Црна Гора, која је у последње време учинила толике напретке, добиће сада и своје законе, што ће јој не само унутра најјача полуга бити, нено ће јој задобити љубав и наклоност околне браће, а сјајан углед у страноме свету. Дај Боже да се срећно доврши ова племенита мисао кнеза, Николе, који је Богишића сам собом позвао да се тога посла прими.

СТАТИСТИКА.

% (Официри у аустријској војсци по језику.) По најновијим извештајима ратног министарства у Бечу говоре од аустријских официра: пољски 2361, чешки 8991, ЊЕ сински 679, српско-хрватски и словенски 2964, руски 491. Оловенским језиком говоре њих 10.476, мађарски говоре 9618. остали говоре немачки и друге језике. Постотком има у аустријској војсци 75, официра словенског, 109 мађарскога, 157, немачкога језика и других.

Издаје управа српског народног позоришта.