Позориште

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Мати и син“), позоришна игра у 0 чинова, представљана је 16. ов. мес. — Комад је већ једном оцењен као занимљив роман, раскриљен пред нама наглумионици, али који као драма не може издржати оштрије критике, (« тога прелазимо одмах на саму представу. Насловну је улогу са особитом уметношћу и вољом извела Маринковићка. дна и ако 34 достојансгвене улоге има особита дара, опет јој је ово једна од најсјајнијих њезиних улога. Један део публике показао је свој суд о такој матери у „преврнутом реду,“ то јест са сваким чином расла јен његова, антипатија, што је, са свим природно, инстинктивно. ба сином (Марковићем) смо већ мање задовољни. дни је патетичан и декламује, где не треба, а ни у врту са Седмом није се баштпоказао као човек од света, Селми (Л. Хаџићевој) можемо такођер препоручити мало дубљу студију карактера, који представља, и обичаја, навика и држања, оних кругова, у којима се креће. Напротив, особиту хвалу заслужује Анка (Л. Маринковићева) која се одликоваше још илепом немом игром живе, несташне, младе женице, али без претеривања п не прелазећи границе пристојности. Пријатна нам је дужност, што можемо одати васлужену хвалу још и Гундули (Поповићевој), и Стевану (Недељковићу). А и други су своје допринели, те је ко. мад много боље испао, него кад смо га први пут гледали. [7 аз Б.

књижевност“.

ж (Венац песништва хрватскога и српскога), саставио је Аугуст Шеноа, а намерава та издати Драгутин Албрехт за бечку изложбу. Дело ће то бити тако сјајно, да ће се моћи упоредити најлепшим тискаријама других народа. Књига је украшена сликама, а у њој има до 200 умет- | ничких песама од 55 песника српских и хрватских и то од 15. века до данашњег дана. Осим тога биће у том делу и народних песама из свију крајева нашега народа.

ОКА РОВ О.

» (Књижара браће Јовановића у Панчеву). Ко зна од какве су велике користи по сваку књижевност добро уређене књижаре и како оне могу много учинити за развитак и напредак сваке књижевности: тај ће се искрено зарадовати кад чује, да су браћа Јовановићи у Панчеву отворили књижару, која ће се старати да све наше потребе подмири и да осим тога издаје и добра дела, која ће народу и народној просвети од користи бити. Тим радом својим стећи ће браћа Јовановићи признања и захвалности у садањег и потоњег нараштаја, ако у том свом племенитом подузетку и истрају. Нека се не плаше од запрека и препрека, које ће им раду сметати: та сваки је почетак тежак, а тек се на муци познају јунаци. Ми од наше стране препоручујемо нашем свету а особито налтим књижевницима књижару браће Јовановића, која је и за ово кратко време свога опстанка показала, да је пошла путем, који ће на боље окренути наше књижевне

прилике. У интересу народне књижевности ваљало би нарочито нашим књижевницима да потпомажу браћу Јова- |

пе

новиће које радом својим, које шиљући им већ издана дела, своја. па распродају. Само ће тако моћи наши млади књижари своме тешком задатку одговорити, а да то буде, желимо им од свега српа!

НЕКРОЛОГ.

% (Франческо Дал Онгаро.) Ових дана преминуо је талијански песник Франческо Дал Онгаро, који је многим својим песмама, узео предмет па наших крајева. Он је напнсао итрилогију „Краљевић Марко“ у којој наглашује, да елободна Италија треба да буде у братском савезу са јужним словенским земљама. Да је песмом хтео утирати пут томе савезу, изриче лепо у самом предговору својих песама, које су изашли у Фиоренци.

СИТНИЦЕ. |

% (Калуђер — Глумац.) Догађало се у свету, да су краљеви узимали себи за жене просте пастирке, али је веома редак случај што га приповеда талијански лист „Ттоуафоте“. Неки калуђер, доминиканац, скиде ових дана мантију и ожени се неком главовитом певачицом у Фиоренци. Тим првим кораком незадовољан, хоће сада братад, да ступи на позорницу и да дели лаворике са својом женом. Дакле од олтара управо на позорницу.

"+ (Двоглава певачица.) У Пешти приказује се сада у редутској дворани некаква црница Мис Христина Мили, која има две главе, четири ноге п четири руке. Родила се у северној Каролики, у уједињеним државама. Сада јој је двадесет и једна година, пева особито лепо, тако, да је свугде зову двоглавим славујем и иградивно као да су њих двоје. Из два грлаговори, и пева из свакога грла посебним гласом: из једнога високим, из другога танким. Свака глава мисли посебице, тако, да се тај славују исто времена две стране разговара. И очи су у свакој глави друкчије: у једној су сетне, невеселе, а у другој пуне ватре. „Олавуј“ тај, само ако хоће, може се и у двоје разговарати па баш и свађати се. Ова двоглава певачица дошла је пре

| једно две године на јавну дражбу као робље. Први ку-

пац, неки Енглез Смис, даде за њу 30.000 долара и изобра зи је за певачицу. !

% (Најстарији човек.) Није онај американац, за ког смо јавили у прошлом броју најстарији човек. Био је од њега још старији један Србенда по имену Пера Чортан родом близу Темишвара. Пера се родио год. 1530 а умрђо је 1724, дакле је доживио 185 год. Док је био млађи чувао је овце. У старости је био јако погнут, али је ипак био главом већи од свога 100-тодишњер сина. Живио је умерено и постио је све постове. Веле да му је слика његова сачувала у породици грофа Валиса.

ж (Новине у Аустро-Угарској.) У Аустро-Угарској из-

лази данас 1020 различитих новина, и то: 600 немачких,

170 мадарских, 79 ческих, 68 пољских, 50 талијанских, 99 словенске, 9 српских, 9 руских, 5 румуњских, 6 хрватеких; 3 чивутске, 2 словачке, 2 грчке и 2 Француске. бамо у Бечу излази 340 од којих је 988 немачких.

Издаје управа српског народног позоришта.