Позориште

знати, да је дело бранково певање: торзо (одломак од кипа), истина величанствен торзо, по коме се може слутити каква би нам била пела слика, да је којом срећом довршена. Бранко нам је умрђо теешто је испливао из Ђаковања. Па кад су ситни јади и невоље ђачкога живота, кад су слике из тог истина најлешшег али најлак"шет доба у животу човечијем, биле кадре да измаме из његовог срца онако 'умиљатих, страсних, озбиљних и и дубоких осећаја, да какве би нам горостасе спевао

Бранко, да је запливао у море „практичног живота“ да.

су га у њему стале заједати гује и јакрепи зависти, подлости, међусобног отимања залогаја из уста, потварања и облагивања2 Какве ли би нам споменике оставио, да је и он осетио, како је то, кад човека у сред његовог неуморног рада за народно добро, у сред жртвовања оног што му је најдраже за општи напредак — полије леден туш надлежне власти или суревњивих слаботиња, које му закликћу у збору: „Не треба нам твога родољубља. не треба нам твога одушевљенога рада! Гледај ти свој посао, а ми Ћемо већ сами љубити наш народ и радити за њ.“

А то је све осетио наш сувременик Јован Јовановић. Па како и његова лира није лошија од бранкове, то ће те у његовој збирци „свију дојакошњих оригиналних песама“ наћи не само Ђђенијалне ђачке покушаје, скромно везане у једну киту пвећа Хомјаковљевим стихом

„1 видђлђ сонђ Что будто 4 пћвецљ“,

наћи Ћете не само младићке песме драгој, вину мм друговима, Које се по својој свежини, пзворности, лакоћи и љупкости могу мерити са песмама бранковим , па може бити да их и надмашују, него ћете у њој наћи песама мужа. оца, раденика, и борца, наћи ћете оно, за чим код Бранка жалимо.

Ми бисмо морали преписати целу књигу, ако бисмо хтели да из ње повадимо све, што је лепо у њој, међу тим његове љубавне песме знамо на изуст готово сви. који смо били ђаци кад су ове излазиле разбацане по листовима, који су онда наша једина срећа били. За то не ћемо оњима говорити, него ћемо завирити у његове касније песме.

Кажите ми, је ли игде још опевано постепено развијање човека, од колевке до родољубља и песништва онако дивно као у оној песми јавановоћевој, коју смо сви небројно шута један другом декламовали: „Одбили те од мајчиних груди“, и тако даље. Па има ли нежнијег прекора сувременицимаодових врета: „соколи, соколи, што стетако ретки!“ итд. Па како је страшан и неумољив песник кад се свети зликовцима свију народа, који су онако кукавички злоупотребили неограничено поверење своје отачбине, који су љубав вратили стрељањем, који су оданост наградили ланцима, Олушајте га само. Њега води песничка машта, у пакао, па му показује различите грешнике, како испаштају своје грехе, и како свима на послетку Бог прашта. Он се пита: „А сме л' Бог сваком опростити, сме ли“ и т. д. Остатак донећемо други пут.

» (Статистичке белешке о нашој књижевности.) За последње четири године изашло је на српском и хрватском

језику 1174 списа, Од те суме изашло је најмање 1869 г. (251) а највише 1871 године (354.) Године 1870-те изашло је 202 а 1872-ге 277 списа. Од тог целог рада урађено је три пута више код источне гране нашег народа него код западне, јер од тих 1174 списа штампано је 880 ћирилским а 394 латинским писменима. Занимљиво

је међутим видети, да наша књижевност у обадве.

своје гране, што се тиче броја списа, подједнако расте и опада. То ће се најбоље видети, ако упоредимо број списа српских и хрватских 38 последње четири године.

Тодине штампано: ћирилицом, латиницом 1869. 4 192. 59, 1870. У 217. а 1871. . 265. 89. 1872. 206. 14

За 4 године свега ћирилицом 880 а лат. 294.

Карактеристично је погледати како је која варош 88ступљена у тим бројевима списа. Највише је штампано у Београду, јер у њему је изашло за те четири године 568 списа. Најмање су радили Карловци, јер чак у Калифорнији у Америци штампано је више српски, него у православном Спону. Српска колоница у Америци осећала је потребу, да се у словенском американском листу пише српски, а свети Карловци штампаше само програме гимназијске. У самом Призрену, испод јатагана турских, изашло је два пут толико списа, на кршном стењу цетињском изашло је осам пута толико. Сарајево је застулљено са 19 књига и новина. Одмах иза Београда, по броју штампаних списа за ово време, долази Загреб са 190, па онда Нови Сад са 168.

МУЗИКА.

% (Милована, збирка хрватских напева) што је издаје певачко друштво „Коло“ у Загребу, изишла је ових дана и може се добити по 25 н. аустр вр. Утој су свесци ове песме : 1. „Полутница, Кола“, од Ј. Ертла. — 2. „Вече на Сави,“ збор за четири гласа, од И. Зајца. — 8. „еља злату,“ за један глас уз гласовир, од Ф. Грбића. И тако је певачко друштво „Коло“, по што је још пре некога времена, престало било издавати „Милована“ опет сада наставило свој рад у музичкој уметности. Издање је укусно, садржај му обилат и леп, те је према томе и према цени првих трију свезака цена овој свесци доста малена, „Колу“ је само до тога, да се намире штампарски трошкови, па ће одмах, чим то буде, наставити издање и других свезака, за које има спремљених лепих музичких умотвора,

СИТНИЦЕ.

« (смешно али истинито.) У Алтони има у варошком прорачуну необичан трошак. Варошко веће осведочило се, да је за већницу потребна једна мачка, те је одлучило, да се купи добра мачка, да јој се око врата метне огрљак с натписом: „аб ћапзкале“ и да јој се осигура храна. Ни добра мачка не може данас само од Мишева живити, те је тако одређено у варошком прорачуну

за њу 9 Фенига на дан. : и" – 42

Издаје управа српског народног позоришта. /У

И ИЕ