Позориште

Какав безобразлук тако што натисати 2

Малчика. Где, гле, још ће бити какво љуба- |

вно писмо! (Отвори ипрочита) Ко би се томе надао! | (Смеје се) |

Соколовић ; 5 | Јени | Шта јез Шта јер

Малчика. Чујте и пазите! (Чита):

„Роспођице Малчика

Ви сте за ме прилика,

То сам одмах видио

Само сам се стидио

Да вам кажем усмено, . За то ево писмено 504

Поштено је мишљено: |

Будите ми женица

То вас моли — Тошица. (Смеје се).

Ха, ха, ха!

Соколовић, Та то је провидба!

Јеца. дд господина Тошице»

Малчика. И то у стиховима... на лепом са- | тиниратом папиру — са намолованим прободе- | ним срцем, — ал гле, има јоши Розелришпа! (Чита): |

Још се ово додаје Пословипа српска је, Она тласи: Избирач Наиђе на — отирач.“

А, гледај ти само господина Тошине7,.. Овамо

момче. за избор! Ха, ха ха! Тошица — мој просилац, са његовим носем! Ха, ха, ха! Јован (ступи) Ево још једно писмо! Малчика. Још једног Да се није господин Тошица предомислио (Прими писмо, — Јован оде). Тоспођи Соволовићки! То је на вас мати! Јеца. Отвори само, дете моје, па прочитај ! Малчика (учини ичита) „Поштована тоспођо !

Ја сам тако слободан био заљубити се у вашу кћер. „„Шта2““ да то сам тако слободан умо-

лити вас за њену ру5у! »»Даклеин она“ „И бићу |

тако слободан кров један сахат за одтовор доћи. Штанцика Лазић“, Прекрасно та то је већ и други младожења, Соколовић Јеца Савета. Заиста Малчика; то се зове срећа ) Малчика, Срећа! да што врећа 2 .. Право да ти важем мене није ни најмање изненадило ! Шта више, неби се чудила и да дође трећи! Савета. Трећи» Малчика, Трећи провилац! Јован (стули) Ево још једно писмо !

Два просиоца >

(Наставиће се).

Авит“

Српско НАРОДНО ПОВОРИШТЕ.

(„Сланин.“ „Шоља теја.“) Управа народнога, позоришта | припремила је прошлога петка (26. јануара) нашој 1080ришној нублици ретку усладу. Тога вечера приказивана су два новитета позоришна, оба малена, али у толико важна, што су улоге изводиле наше најбоље глумачке снаге.

„Сланик“ је шаљива игра У једној радњи од Тернера у којој се мемева позната женска правновера, да. мора у кући бити кавге кад се проспе со. Млада Зорка, топи се у блаженству што је пре два дана, добила мужа. | по својој вољи, а и Милан је срећан, пресрећан, што га | жена тако силно љуби већ пуна два дана. Његов стари ујак учесник је тесреће и мора цело драго јутро да | слуша читаву бујицу од речи из препуних срдаца, све | доб не дође чорба на сто. Још ова није ни посркана, | али етоти превали се несрећни „сланик.“ Ту мора бити | кавге, тврди млада женица, а Милан се смеје. Кад жена | што тврди, а муж се на то смеје, ту, да богме, мора бити кавге, па ма да су обоје јуче венчани,а томе је наравно крив — слани. Цела је сцена већином та „супружеска“ кавга, безазлена чисто вемачка кавга, као |

што је и супстрат кавге немачког порекла. То би се могло лако и прегорети, да је само писац умео лепше да

' висини, с које сеиште,

волорише своју замисао, али кад се томе једном недостатку придода и оскудица у вицу, мито комаду, који се назива „шаљива игра,“ то је онда најшаљивије на целом делу његов наслов. уз то је трећа особа (ујак) нема, и мора с тога да нас занима својим добрим апетитом док се ово двоје на празно кавже. А да се одиста кавжише на празно види се отуд, што на крају дела, нико живи не умеде казати, ко има право. Може бити да би нам то умео казати стари ујак по што се добро најео, али баш кад се он спремаште да говори, спусти се кортина, и ми стојасмо жедни крај извора. Али ми се за то не срдимо, јер не држимо, да би нектар с таквог извора могао бити сладав.

Приказивачи се својски трудише да својом вештином загладе техничке недостатке тога дела и до њих за цело није кривица, што се публика на крају хладно одазвала _— нека упуте ту хладноћу на адресу пишчеву.

А публика се наша, није одазвала, што стоји већ на оној осем усладе вештачке, идушевна забава у позоришном делу. То сведочи најбоље понашање публике на крају другог новог комада

„Шоља теја.“ (во је деоце израдио Француз, који имађаше и друштвене углађености и техничке рутине, а пре-