Позориште

Ро.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Сеоска простота“) приказивана је први пут у уторак 13. Фебруара.

Ако је икад писцу пошло за руком да идеалише драматску особу до највишег ступња. то је без сумње писцу „сеоске простоте“ г. Тепферу. Његова јунакиња Савка | (боље би било да је остала Лиза), то није обична прос-. тота, као што се виђа на селу (наравно немачком), то је до узора узвишена глупост, то је по готову кретинизам, јер има у њезином раду и таквих момената, где није на, чисто са својим полом. Гледећи такву проетоту, ми се | чисто поносимо што је наш: сеоски свет толико напреднији од онога, где је ауктор позајмио сиже за своју шаљиву игру. У нас нема девојака, које не би знале да нису удате, шта више мислимо, да је наш сеоски свет женски у томе знању напреднији од варошкога света. Па још ваља знати да то није „паорска“ простота, та Савка; она је пупила адвокатова, и ту видимо, колико је весели писац умео да идеалише тај сталеж, кад је у његовом кругу могла да се развије така неисказана простота. која мора да чека док не напђе елучајно какав господичић, да јој разјасни. како је она девојка а не жена, и њезин | стари гунђало тутор,а не муж. Па још кад кажемо, да у | | _ тој неограниченој простоти има нешто, што пиам казује, да је све то шала, и дато не треба узети баш тако строго, као што се каже — није ли тада и читав комад увор шаљиве игред Ми бисмо се отрешили, кад би другачије нето у шали хтели опенити ову бесмислену лакрдију, што ве зове „сеоска простота“. Нама је то шала, кад у друштву, које се назива културним, има такве пирамидалне простоте, која може да одушеви нате преводиоце, само бисмо волели видити такве дражесне слике у оном пределу где су порасле, а не"у лепоме Максимиру, где живи и где се креће паметан свет. Да је преводилац, којом срећом, кад је пошао да посрби то дело. посрбио и име пишчево, морао би и нехотице помислити на лонац, те би ваљда | пре него што је ударио пером да преведе овај комад морао опазити, да има пред собом пукнути лонац, кроз који ће исцурити сав мед његова труда, а остати у њему само талог од — воска, да се њиме навошти — — али ког Писапо Та сваки воли да показује свету своја душевна чеда па била она и саката! Или преводилац, Тај је већ више воска заслужио, што није оставио ауктора на миру, него га брука износећи га на свет у српском преводу. Ми бисмо имали ог. Тепферу најбоље мњење, да нас није малициозни преводилац узнемирио цело вече звекетом његова лонца. Или је восак ваљда за управу која га је дала приказивати, Ако није мислила управа, да нас рђавим комадом поучи шта је то добар комад, ондајније лепо од ње, да нас стави на тако тешку пробу, принуђујући нас да гледамо цело вече правне лонце, а ако је то мислила, онда јој морамо признати да нисмо викако ва, негативан метод у студији доброга.

Кад не можемо да „навоштимо“ ви писца, ви преводиоца, па ни управу, што морамо осем у залуд утрошеног

“0.

РВ Р

пп љ 2

времена на представи, још и да подгревамо наша не баш пријатна осећања пишући резенцију о том комаду онда бисмо желели, да се тим воском добро навошти канаш. који ће да привеже то дело за осталу позорншну — макулатуру.

Глумцима нашим елужи на част, да су могли игром својом и толико занимати публику у овом комаду; а међу

њима особито заслужују похвалу г. Сајевић и наш гост г. Пелеш. | М.

ОНО ИН Е. % (Народно позориште у Загребу.) У народном 1оворишту у Загребу одређен је за месец марат ове године овај позоришни ред представа: 1. марта: „Пари-

ска сиротиња,“ (у корист Ј. Бајзове.) — 2. марта: „Ернани“ (опера.) — 4. марта: „Госпође и хусари“ 5. марта: „Троваторе,“ (опера. — 6. марта: „Ловудека

сиротица.“ — 8. марта: „Нарцис,“ (у корист. П. Бранија) — 9. марта: „Троваторе,“ (опера. — 11 марта: „Мејрима.“ — 12. марта: „Париски колотер“ — 18. марта: „Троваторе“ (опера) — 15. марта: „Свечаност у Бајони,“ (у корист глумице Ружићке.) — 16. марта: „Амелија,“ (опера) — 19. марта: „Фауст,“ (опера) — 20. марта : „Потурица.“ — 22. марта: „Бајавитова љубав,“ (у корист Т. Јовановића) — 23. марта: „Фауст,“ (опера) — 25. марта: „Фауст“ (опера) — 26. марта: „Добричине сељаци.“ 27. марта: „Оплетка и љубав.“ — 29. марта: „Фауст“ (опера, у корист певачице Бартове.) — 30 марта : „Катарина Хауардова,“

% (Мађарско народно позориште у Пешти.) По извештају, ког је краљ. угарски министар унутрашњих послова, поднео сабору, чини главница мађарског народног позоришна свега 756,907 Ф. а. вр. Уту своту долази 1840 г, сабором одређена позоришна државна главница од 443,206. и одгрофа Карољије лутем прилога покупљена, главница, од 318, 701 Ф. Приходи од тих главница троше се већином на, потребе позоришне. Осим тога добија мађ. нар. позориште из приватне благајне краљевске 84,00) Фр. на годину, аи сабор ми је пре негде одредио за ову годину 49.000 Фр. а. вр. у име помоћи.

СИТЊИЦЕ.

% (То ти је разлика.) Кад у Калифорнији пође звонар по цркви да купи новце, не забронца само свакоме испред носа, већ опомиње и мољака речима. У клупи седи. некакав рудар, што копа злато. Прквењак, добар знанац рударев, дође и до њега, те га поче гонити на дар. —

„Дај, Виљеме, пружидер штогод.“ — Не могу! — „А за што нед Није ли ствар вредна дарад“ — Ствар је добра али ја не могу ништа дати! — „Е,. као да ја не знам да

можеш! Нађи бољег изговора!“ — |, кад већ хоћеш: пун сам дуга! Кад поплаћам дугове, онда ћу даривати пркву. — „Али, Виљеме, та Богу си више дужан него ли икоме другом.“ — Та јесам, јесам, али ме он не гања као други веровници!

Издаје управа српског народног позоришта.