Позориште

—

(„Лек од пуница“ и „Француско пруски рат“) приказани су у уторник 20. фебруара.

Кад би сви наши комади играни били с онаком вољом, · одевију што суделују, и изведени били с онаким равумевањем ствари и уметношћу, као „Лек од пуница,“ онда се наша глумионица неби стидела многих на гласу позоришта, и изван нашега народа. Палму тога вечера однесоше, као обично, Дон Клето и Леонсија (Зорић и Маринковићка). Али и друга два пара (Лукић и Поповићева, који су У тим улогама за нас нови, Недељковић и Хаџићева) надметаку се с њима у племенитој ревности, Лукић показује све већу ватру, па га је милина гледати, како се сад разиграо. А Ј. Поповићевој, која беше достојна свеза

између два крајња века, препоручили бисмо да се уна- |

предак прима и таких улога. Само је Хуан (Соколовић) могао бити мало Финији слуга, не смећући се ума, да је код шпањолских племића у служби.

Други комад ишао је такођер врло добро. Суботић и | Поповићева, Зорић и Маринковићка били су не прикази- | вачи на глумионици, него суште личности из живота. |

Марија (Маринковићева) одликовала се упоредо с првима, само нас је Милан (Станчић) оставио хладне.

И тако два мала, „стара“ комада, али публика остави задовољна кућу. То чини добра игра. Б.

030 БРИШЕ

% (Народно позориште у Загребу.) 18. Фебруара о. г. приказивани су у Загребу „Имењаци,“ шаљива игра у8 чина, од Ј. Јурковића. „Н. Н.“ пишу о том комаду овако: „Имењаци“ г. Ј. Јурковића представљенн су до душе већ лане, али како их ми лане не имадосмо прилике видити,

коју о њима. Ко само погледа позоришни оглас, мора одмах погодити, каква је мисао тој шаљивој игри: радња се заплеће око једнаких имена. Чудним елучајем нашла су се у Загребу два Ивана Петровица, обадвојица ожењена. Још чуднијим случајем обадвојица су сенастанила, да како не знајући један за другога, у истој кући. По што су обадва та Петровића осим тога још и слична, ко да их не замени»

Свакако је смела била мисао, основати шаљиву игра на једнаким именима, јер је. бар у Загребу, као у месту целе радње у „Имењацима, веома невероватан случај, да под истим кровом станују два, у свему слична имеЊака, па да не зна један за другога. Али кад се г. Јурковић већ одважио, да ту мисао драматизује, морао је знати унапред, да му дело може успети само онда, ако му пође за руком на то замењивање имењака нанизати призоре, један дрестичнији од другога. То пак беше задатак, који би и најокретнијем и најдомишљатијем драматургу немачком или Француском пркосио, па се с тога и не чудимо, што га наш лисац није могао решити. Праве комике имају „Имењаца“ само у другом чину, где шисац доводи нећакињу на позориште. Да је заплет о6нован екроз на замени нећакиње, био бикомад може бити успео; али писац је учинио замену нећакиње само епизодом, коју већ при свршетку другог чина свршује. По

решењу ове епизоде у другом чину човек не може ни слутити, шта још може бити предмет трећега чина. те чека без икаква интереса, док се застор опет не дигне.

Колико су се год представљачи трудили, да унесу живота у „Имењаке,“ само другим чином могоше обћинство по нешто угрејати, али га одмах последњим чином до дна срца хладна оставише. Штета саме за красну дикцију, коју је г. Јурковић уложио у „Имењаке;“ труд врлога нашега књижевника био би вредан и достојнијега предмета и бољега успеха,“

СИТНИЦЕ.

% (Двоглави славуј.) 0 оним двема сраслим певачицама, или о двотлавој певачици са четири руке пи четири ноге, др-

| жаоје професор Вирхов предавање. Учени Немац мисли, да је | то ванредан, особити појав, кога још није било на свету, нити

та има забележеног у лекарским књигама. Танагр да потиче из плоднога брака. Између четрнаесторо деце, таје наказа 0смо детг. Сва су другадеца нормална. При рођењу беше једна половица те наказе три пута већа и тежа од друге. Мало по мало изједначила се та разлика, али не са свим. Горњи део хртењаче испупчен је у обе половице те наказе, да би човек чисто рекао, да су грбаве. Мало ниже спојене ву обе хртењаче у једну, у којој је ваљда само један мозак. Тиме се може и протумачити, да обе осећају сваки притисак на једнако, ако се учини на дољној страни, и то на ниже, него ли су обе хртењаче сравле. Али она, које се такнеш, осећа јаче. Све четири ногејако су развијене и леле су. Срце куда другачије у сваке; функције у долњем телу ва свим су једнаке. Овој накази не могу се ни издалека присподобити сијамска браћа, која су у свом Физичном

5 | животу две са свим одлучене особе. Сијамска су браћа за нас су новост, па за то нека нам је допуштено сада рећи |

ружна и гадно их је гледати. „Двоглави славуј“ је весео, жив и досетљив, те ти не пада ни на ум да га жалиш. Обе сестре, или „обе главе“, како ли би их човек назвао уче сада немачки. „Тај „двоглави славуј“ не задаје само лекарима посла, већ и правници-

' ма. Шравници расправљају сада, би ли се ова нагрда

могла узети у правном смислу за једну или две особе. Ту се пита, били могла једна половица за себе ваљане уговоре градити, опоруке правити и друге правне послове радити, или би то морале чинити обе половице. Даље је питање, били то била бигамија. кад би се једна половица удала, и т. д. Сијамека браћа имала су сваки за се жену.

% (Народно позориште у Њујорку.) Лепо и велико народно позориште у Њујорку изгорело је прошлога месеца. Ватра се појавила у 11 сахата, одмах посла представе. Нико није пострадао. Ове је изгорело, што је год било у позоришту. У Њујорку је изгорело досад ваздан позоришта. У шест месеца је то већ четврто. Али како брво нестају тамо позоришта, тако се опет и граде брзо. На место изгерелог позоришта већ је ново у полак готово.

# (Пола коњ, пола крава.) Неки Фијерш показује у Ђудиму два чудновишта, од којих је једно пола крава, а друго је коњ, који нема ни једне длаке.

Издаје управа српског народног позоришта.