Позориште

1030

44 46 Година 1. % ~ риа

мљљ~ У НОВОМЕ њи У СУБОТУ 17. МАРТА 1873, ===

Пт

а + ву » а

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРОТЕ 3 нов. и 30 зА ЖИГ ОВАКИ ПУТ,

ЉУБАВ НИЈЕ ШАЛА,

Шаљива игра у ! радњи, по туђој мисли од А. Хаџића. (Наставак.)

ПОЈАВА ОСМА, |

Златко (удази лагано, са свим изнемогао.) | Златко. Дође дакле доба да идем у гроба! | „Збогом житку, мој прелепи санче, |

Збогом воро, збогом бели данче! |

Збогом песме, Јадна сирочади, |

Децо мила мојих лета младих!

Збогом свете, некадањи рају, |

Ја сад морам другом ићи крају !“ |

Морам се спремати да идем у гроб !(Бришече- |

ло од зноја Шта, тако млад па већ у гроб» А | шта ћу му силом, кад то тако хоће моја Мили- | ца. Хеј, сад тек видим, да је много лакше написати трагедију; него у њој главанјунак бити! (Седне за сто) Још за мало па ће ударити суђен чавак, али пре него што дође, дед да напишем

неколико писама, своју последњу вољу и наш надгробни надпис, (Узме у руке перо, хоће да пише, |

али кад види да не може, устаје нагло и говори.) Бадава, |

не иде! Глава ми је тешка, писмена ми све и- |

грају пред очима, не могу писати ! (Погледа на сат) |

0х, Боже! Само још по вахата имам да живим, |

понда збогом и мило и драго, ваш Златко неће

вас видети више! До душе имам још искрицу

наде; да Милица неће доћи на уречено време, а чим прође то време, чистим се одавде. Јо, није моја кривица, драга моја! Ко хоћеда уми-

ре; тај мора своју реч тачно одржати! (Купање) |

на вратила Боже драги, то купа неко! Сигурно

је Милица! Ала се пожурила! (Олабим гласом) ОЛО-

бодно! (јаче куцање) Не чује, морам Бане викати. Слободно !

КОЈА ЋА ЉЕТА, Ћира пандур и пређашњи. Ћира (испод пазуха носи свежањ писама.) Добар дан, господине! Већ сам мислио, да нисте код Буће.

Ја лупам и лупам, а никако да Ми се каже, удави море, Ћиро! Златко (весело за себе.) Хвала богу, то је ћи-

| ра, пандур нашег градоначеоника ! (На глас) Но

Ћиро, шта је новог ћира, Господин градоначеоник послао вам је

| ова ата овде и поздравили су вас депо, да до

сутра у јутру буде готова репрезентанција.

Златко (узимајући писма, за себе.) До сутра у ју“ тру ија ћу бити репрезентација на другоме свету! (Гласно пружајући му новаца) Драги мој Ћиро, ево ти на мадо новаца, ад: даби их попио замоју душу!

Ћира (заблене се.) да вашу душуг Бог е вама, господине, шта то говорите! Та ви сте чилиин здрави као румена јабука.

Златко (уздишући.) Најлепше су јабуке често из нутра труде! Ко ће то да зна! Ми смо људи најслабија створења на овоме свету. Данас јесмо, сутра нисмо !

ћира. То је истина! Али, хвала буди богу, у вароши нашој нити има колере, нити куге, нити друге каке морије!

Златко (за себе). Куд ћеш веће морије одљубави ! (На глас) ћиро, реци господину градоначеонику да ћу ја до сутра у јутру бити са свим готов, Је си л ме разумео, ва свим! А сад иди па. попи коју чашицу у моје здравље !

Ћира, А, то ми се већ допада! (Поверљиво.) Па, знате господине, онако међу четири ока могу вам рећи,да ће господин градоначеоник предложипрвој скупштини, да вам се одреди плата, а ијаћу већ коју добру реч рећи екупштинарима, кад их станем сазивати у скупштину. Ни бриге вас, није господине, све ће то добро бити! Ићиће то вао да је намазано. (Одлази)

(Наставиће се.)