Позориште
|
126
АМА Оле
ГВОЗДЕНА ОБРАЗИНА,
(Свршетак.)
И против самога краља, као што већ напоменуемо, селапане су чешће завере, Год. 1669, н,. пр, био је протестанат један из Нимса, Ру де Мареиљи због таког злочина жив на точак привезан и смрвљен. И многе друге очекиваше така иста судба, али их не могоше похватати, На измаку 1672 године склопи се у шпанским низама нова завера против живота Људевита ХТУ. које јот подетицаше и поматаше штански и холандски агенти. На челу чете те стојаше лотриншки јахачки пуковник, витез пл, Хармоаз или Кифенбах, од породице Маршељ, млад, добро изображен, елегантан, расипљив, Девет вадругова. холандски лотриншки и ирландски бесповличари, то му беху верни сапутници, Он бете већ више пута у Паризу. На измаку марта године 1673. хтеде он са својим друговима у франпуску престоницу, да изврши своју намеру. Међу тим је већ октобра прошле године сав комплот излао председник пристаништа поморских Франшуском државном секретару Лувоа-у. Он је одмах наложио, да се највећом брижљивотшу пази на Хармсаза. Тако је знао сваки његов покрет, те та ноћу између 28. и 29. марта 1679. ухвати кад је код Перона хтео у једном чамцу ла пређе преко Сене са својим савезницима, Тврђење, да је он нимветки грађанин Људевит плем. Олленлорф, не поможе му ништа, јер га полиција врло добро познаваше. У највећој тајности одведу та у Бастиљу. Ол то доба његово се име не спомиње, он бете само означен као „познати човек“, „заточеник од Перона“, „стари заточеник“ и „заточеник доњег торња,“ Само мучним истраживањем и упоређивањем бете можно Јунгу ићи трагом ло његове смрти. Лувоа. коме је пошло за руком. да се дочепа и њетових хартија, ладе та марта године 1674 у ПШињерол на пијемонтску границу одтратити под закриље (Сен-Мара, заповедника тамошње тврђаве, Нико није смео говорити с њиме, Водише га у затвореним колима, само да та нико
не ВИДИ.
Овде мора двоје у очи да упадне: За што не дадбте таквог зликовца погубитиг И за што
та тајна, то тајењео Одговор је на оба питања, један исти, Хармоаз је стојао у савезу са отменим људима, ва грсФом Бровоа, шта више и са принцем Кондесвим; ма да можда ни знали нису за ужасну његову намеру. Али тој партији баш беше у то доба намера, да сруши Лувоа и његовог оца канцелара Мишела Ле Тељера, Док је Лувоа Хармоаза у животу држао, принудио је тиме — што му је збиља за руком и пошло — Кондеа и његове присталице да одустану од намере своје; а у једно беше и заточеник препречен; да не избрбља опасну тајну дотле, док је министар ба принцем у пријатељотву,
Несретник је живео пограј рђаве хране и покрај ужасног поступања усамљен још пуну 31. годину. Трострука гвоздена пречата растављаше га од једног узаног прозора. Његов тамничар Сен-Мар, или његов поручник, донашаше му јело и мењаше му рубље, Ако је, што се рет-_ ко догађало, ишао у цреву, имао је увек на лицу образину и неколико војника покрај себе са нануњеним пушкама, који бу имали заповест да га бе места убију чим проговори једну речцу. От је ишао са својим тамничаром Сев-Маром у различите затворе и на поелетку 1698, и у ваму Бастиљу где је 19, новембра 1703 умрђо, Ду Јунка, „ераљевбки поручник“ у Бастиљи, који је тамо морао водити регистре, дознао је за његово породично име Маршељ, и завео га у листу у промењеној Форми Маркијел,
То је права истина о човеку „са гвозденом образином,“ На свави начин нема ништа романтичнота ни чуднога, али ово је прави истинит
| догађај, каквих је у добу насиља и самовоље
врло много било.
Књига 'Т, Јунга није ни мало занимљива, Истраживање му је еплетено и пуно трња, и читаоцу не остаје уштеђен ни један пут од раздичитих и многих кривудања, Али читалац ће умети ценити заедуге онога, који је из саме љубави према истини изнео прву слику „гвоздене образине,“ а тиме и науци много допринео.
„Маса #86 Фе ГЊегаћиг дев Ап5апдев,“
_М. Хр. бт.