Позориште

ле У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 18. МАРТА 1873, ===>

И 46 ГОДИНА |, +

АОИШТЕ «=>

Поа

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. —- СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА ОТРАНУ 60 ров. МЕДЕЧНО.— ЗА ОГЛАДЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг ФВАКИ Пу',

ЉУБАВ НИЈЕ ТАЛА.

Шаљива игра у ! радњи, по туђој мисли од А. Хаџића. (Наставак.)

ПОЈАВА ДЕСЕТА, Златко (сам.)

Златко. Да, ићи ће то, као да је намазано, али не на овоме него на другоме свету. (Погледа на сат) Још вамо пет тренутака, паје онда свему крај! (Чује се с поља весела песма у четири гласа.) Шта је тог Јели то пародија на моје јаде, или је моја надгробна песма (Гледа кроз прозор.) Није ни једно, ни друго, већ весела браћа уживају овај лепи свет, коме ћу ја још за мало на веки збогом остај рећи ! (Куцање на вратима.) Нема сумње, то је Милица! (Комичном одважношћу) Слободно !

ПОЈАВА ЈЕДАНАЕСТА,

Рокса (проста, весела девојка, с корпом на руци) и пређашњи, Рокса. Добар дан, господине! ; Златко (као да му је камен пао са срца.) Хвала Ти,

Боже! То није Милица, већ моја праља! Чисто

бих је пољубио од радости ! (На глас.) Да Бог да, Рок-

со! Које добро 2 Рокса. Опростите ако сам у невреме дошла!

Сутра, знате, перемо кошуље, па сам дошла по

ваше нечисто рубље, а ево донела сам вам и

огрлице, (Вади из котарице неколико огрлица и меће их

на сто.) Мати вас моли, господине, да се не врдите, што вам их тек данас шиље,

Златко (и нехотице) Добро, добро, и тако их не ћу више требати !

Рокса. Зар се спремате на, пут»

Златко. На далек пут!

Рокса. А куда тако!

Златко. У недођин!

Рокса. Је ди то далеког

Златко (уздишући.) До на крај другога света! |

Рокса. КЕ, па желим вам сретан пут,господине! Али кад се вратите, је л те, да не ћете на нас заборавити 2 (Хоће да иде.)

Златко. Стани, Роксо, још на једну рећ!

Рокса (приближујућину се.) заповедајте, господине!

Златко (у почетку разговора мало збуњен, види му се, да незна, како ће да почне.) Шта оно хтедох рећи > Да! Како се оно зовете2

Рокса (зачуђено.) Сада Роква, пре тога Ровсица, а мати ме зове по гдекоји пут и Роксандом,

Златко. Да, да, Роква! Е, па реци ми, Рокео, али знаш онако као што ве оно каже, онако од врца, дали ви се ти већ у кога загледала >

Рокса (зачуђено.) Бог с вама, господине, а шта ме то питатер (Стидљиво.) Ваља да не мислите —

Златко (брзој Боже ме сачувај! Ја то питам из другога узрока ! Па ва то вамо исерено, дете моје!

Рокса (поверљиво. Та, знате, онако, ако ћу истину да кажем, то морам рећи, да ми се допада наш вусед Јаша. 0х, та да га видите, господине, знам да би се и вама допао. Кажем вам први момак у колу! Па ако ме за топитате, што бисте нам може бити хтели помоћи, да се што пре узмемо, то вас лепо молим, да му будете на руци, да постане варошким пандуром,

Златко. Хајд, хајд, побринућемо севећ!Али реци ми, молим те, да ли ти волиш твога Јашу баш искрено, онако што но наши кажуод срца

Рокса. Те још како! Волим Јашу него све царево благо!

Златко. Тако К, па, лепо! А твој те Јаша тако исто радо има, је лио

Рокса. То се зна! (На једанпут дрекне) А! Тешко си та мени! Ви ваља да знате, да мој Јаша још коју другу радо гледа, па ми не ћетето да кажете!